Site name

Da li su električni automobili samo za bogate?

U Norveškoj, koja ima bruto domaći proizvod po stanovniku duplo veći od proseka u Evropskoj uniji, gotovo trećina kupljenih novih automobila su električni.

8

Piše: EurActiv.rs

09. novembar 2017. 15:34

Foto: Pixabay.com

Iako se najviše električnih automobila prodaje u četiri najbogatije zemlje Evrope, ne postoji direktna uzročna veza između bogatstva i broja vlasnika tih vozila. Evropska unija je predložila nove mere u cilju smanjenja cene električnih automobila i njihovog lakšeg punjenja.
 
Električni automobili su za bogate, sugeriše izveštaj Udruženja evropskih proizvođača automobila (ACEA).
 
Na vrhu liste po broju vozača električnih automobila je Norveška, koja na 100 novih automobila proda 29 električnih. Norveška ima bruto domaći proizvod (BDP) po stanovniku 64.000 evra, što je dvaput više od proseka EU.
 
Na drugom mestu je Holandija, koja ima 40.900 evra BDP-a po stanovniku i gde električni automobili čine svega 6% prodatih novih automobila.
 
Iza nje je Švedska, sa 46.600 evra BDP-a po stanovniku i 3,6% prodatih električnih automobila, prenosi EURACTIV.com.
 
Iako ima veći BDP po stanovniku, u Švajcarskoj električni automobili čine samo 2% ukupnog broja prodatih novih vozila. Na petom mestu je Belgija, sa 1,7% prodatih automobila na struju.
 
U šest zemalja - Francuskoj, Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Austriji, Finskoj i Portugalu - između 0,5 i 1,5% vlasnika automobila poseduje električni auto, dok je u ostalim članicama EU taj udeo blizu nule.
 
Iako se najviše električnih automobila prodaje u četiri najbogatije zemlje Evrope, uzročna veza bogatstva i posedovanja tih vozila daleko je od pravolinijske.
 
Proizvođači automobila objašnjavaju da električna vozila čine više od 1% registrovanih novih automobila samo u zemljama koje imaju BDP po stanovniku veći od 30.000 evra. Nasuprot tome, tamo gde je BDP po stanovniku manji od 17.000 evra, uključujući centralnu i istočnu Evropu, električnih automobila skoro da nema.
 
Prodaja električnih automobila na globalnom nivou znatno je povećana zahvaljujući Kini, koja je najveći svetski kupac tih vozila.
 
Veća potržanja za električnim automobilima zabeležena je i u Norveškoj i Švajcarskoj, gde je u prvoj polovini 2017. godine prodato 42,6% više "čistih" vozila. U Nemačkoj je prodaja električnih kola povećana za 134%, u Francuskoj za 46%, a u Velikoj Britaniji 9,9%.
 
Ipak, broj čistih električnih, ne hibridnih vozila i dalje je mali. Većoj prodaji takvih vozila mogu da doprinesu različiti podsticaji, koji opet odražavaju ukupno bogatstvo same zemlje.
 
U Norveškoj, na primer, oni koji kupe električni automobil ne plaćaju uvozne dažbine, mogu da voze u trakama za autobuse i ne plaćaju putarinu.

Preuzeto sa sajta EurActiv.rs

povezane vesti

komentari (8)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

T

09. novembar 2017.

Nekad je automobil bio samo za bogataše, nekada je TV u boji bio samo za bogataše, nekada je mobilni bio samo za bogataše...

Goli Car

10. novembar 2017.

Skupa, električna (i hibridna), vozila se prodaju ili u bogatim i zemljama gde su subvencije i podsticaji veliki (recimo Kina). I to se smatra uspehom a niko ne priča koliko proizvodnja litijum jonskih baterija zagađuje životnu sredinu (moguće da je "čuvanje" prirode na ovaj način "skuplje" od korišćenja naftnih derivata). U svetu postoje neke studije o tome (nešto je dostupno i nama) ali se o tome ne priča jel nije u trendu i po volji moćnika. Uskoro će i kod nas otvoriti rudnik i zagaditi celu Mačvu i sve vodotokove ... a onda će se hvaliti kako se Srbija razvija. Biće gore nego u Boru i Majdanpeku ...

Vasilije

11. novembar 2017.

Primer iz Srbije: potrošnja električne energije tokom leta gotovo je dostigla potrošnju tokom zime, zbog korišćenja klima-uređaja. Niko se ne pita, kada bi se izvršio prelazak na automobile na struju, ko bi proizveo toliku potrebnu struju i obzirom da se ona, u svetu proizvodim najvećim delom u termoelektranama korišćenjem fosilnih goriva, ne bismo li imali još gore zagađenje atmosfere nego danas. Po meni, upotreba vodonika je perspektiva civilizacije, kada je saobraćaj u pitanju. Za proizvodnju struje, koliko god to bilo opasno, perspektivu predstavlja nuklearna energija.Jer, ubuduće, otprilike svakih 15 godina na planeti će biti milijardu stanovnika više !

dipl. agronom

14. novembar 2017.

Mi smo iovako parking za polovne automobile,ne zbog novca,nego zbog pameti...!!!

Z M

21. novembar 2017.

U Norveskoj je porez (carina) na regularne automobile ogromna (240%), dok poreza na elekticne automobile. nema. To objasnjava zasto su elektricni automobili popularni

Petar

26. novembar 2017.

"Niko se ne pita, kada bi se izvršio prelazak na automobile na struju, ko bi proizveo toliku potrebnu struju i obzirom da se ona, u svetu proizvodim najvećim delom u termoelektranama korišćenjem fosilnih goriva, ne bismo li imali još gore zagađenje atmosfere nego danas." Naravno da se pita. Savjetujem vam da malo istražite trenutne globalne trendove u proizvodnji i potražnji. Na strani potražnje, trenutno svjedočimo vremenu smanjenja potražnje za električnom energijom u razvijenim državama. Kao primjer možemo uzeti najrazvijeniju državu: SAD. Decenijski trend porasta zamijenio je trend pada potražnje za električnom energijom prije desetak godina. Razlozi su brojni i očigledni. Ostaje da nerazvijene zemlje i zemlje u razvoju uhvate korak sa ovim trendovima, što veliki broj njih i radi. Na strani proizvodnje, trendovi su veoma jasni. Globalni trend smanjenja udjela proizvedene struje iz elektrana pogonjenih nuklearnim i fosilnim gorivima a povećanja udjela struje proizvedene obnovljivim izvorima je sve snažniji. Obnovljivi izvori su omogućili dostizanje najniže cijene elektrižne energije u istoriji: 0.025$/kWh (Čile, Indija, Saudijska Arabija, itd.). Ovoj cijeni fosilna i nuklearna energija jednostavno ne mogu da konkurišu čak i sa veoma jakim državnim podsticajima. Tržište će odratiti svoje i već sada veliki broj fosilnih i nuklearnih elektrana radi na ili ispod granice isplativosti. S druge strane države postavljaju veoma optimistične rokove za njihovo kompletno gašenje, time demotivišući investitore i korporacije da ulažu u taj segment. Velike korporacije redom gase sektore vezane za fosilnu i nuklearnu struju (General Electric, Siemens, itd.). Trenutna situacija je veoma jasna i optimistična. Naravno da se razmišlja o energiji i njenom globalnom balansu.

brdaus

11. decembar 2017.

I to jeste logicno. Hibridi i elektro automobili su trenutno preskupi za veliku vecinu stanovnika Evrope. O upotrebljivosti mogu da se vode diskusije ali samo Tesla proizvodi upotrebljiv elektro auto a on dobrano kosta. Proizvodnja same elekto energije je daleko od ciste ali i da bude cista ( vetar, sunce ili voda ) proizvodnja baterija je daleko od ciste pa je veliko pitanje cistote predmetnih vozila. Moj predlog za Srbiju je TNG sa svim popustima koje imaju, na pr. Norvezani za elektro-automobile.

Milovan Kosanic

12. januar 2018.

Norveska daje subvencije za kupovinu elektricnih automobila. Takodje kupovinom el. automobila su oslobodjeni carine. Parking u Oslo-u je besplatan za ta vozila,a kao i putarina. Intervjuisali su ljude u Oslu i njihov razlog kupovine tih automobila je bio iskljucivo ekonomski. Drzava nece moci da subvencionise elektricne automobile ako ukupan broj predje 10%. Takodje, svako ko poseduje el. auto, ima i vozilo sa unutrasnjim sagorevanjem. Tako da se nista ne postize, samo se povecava broj vozila.