Bombe koje su koristili saveznici tokom Drugog svetskog rata bile su toliko snažne da su oštetile gornji deo Zemljine atmosfere.
Vazdušni napadi pretvarali su gradove u pepeo, a istraživači su došli do podatka da su se udari osetili i do 1.000 kilometara u vazduhu.
Kris Skot sa Univerziteta u Redingu kaže: „Bio sam apsolutno zapanjen (kad sam saznao).“
„Svaki napad imao je snagu najmanje 300 gromova“.
Kako navodi, sada se nada da će zbog toga ljudi bolje razumeti koliko prirodne nepogode poput munja, vulkanskih erupcija i zemljotresa mogu da utiču na atmosferu.
Kako znamo da se ovo dogodilo?
Istraživači su proučavali zapise istraživačkog centra grada Sloua u Velikoj Britaniji.
Srbija i antifašizam: Šta deca danas uče
Veteran francuskog Pokreta otpora umro u 101. godini
Tražili su koliko se menjala koncentracija elektrona u gornjoj atmosferi tokom 152 vazdušna napada saveznika u Evropi.
Među tim napadima su bombardovanje Berlina i napadi koji su pružali podršku iskrcavanju u Normandiju.
Podaci pokazuju da je koncentracija elektrona značajano opadala nakon detonacija bombi, što je sa druge strane zagrejavalo gornju atmosferu.
To je izazvalo male, ali značajne promene u jonosferi iznad Sloua, iako su bombe padale hiljadama kilometara daleko.
Ipak, Kris Skot priznaje: „Ovo su veoma privremeni efekti koji su blago zagrejali atmosferu“.
„Efekti na jonosferu su trajali samo dok se toplota ne nestane“.
Šta treba da znamo o jonosferi?
To je sloj atmosfere koji može da utiče na radio komunikacije, GPS, čak i na neka shvatanja meteoroloških sistema.
„Ovo istraživanje je veoma važno ukoliko želimo da shvatimo jonosferu“, kaže Skot.
„Znamo da jonosferu kontroliše solarna aktivnost, ali varirra mnogo više nego što mi trenutno možemo da objasnimo“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
