Jedna i jedinstvena

Kad uđete, posebno ako je to prvi put, fascinira vas ambijent. Prepun je uspomena na ono lepo vreme detinjstva, domova naših predaka, baka i deka, bogatih rođaka sa sela. Tu su razni suveniri koji bude sećanja, od harmonike Lepog Miće iz „Ko to tamo peva” do već zaboravljenih predmeta srpskog sela. Zanimljivo je da kada je tu nedavno doručkovao Džon Sevidž, poznati glumac kultnih američkih filmova „Kosa”, „Lovac na jelene”, izjavio: „Ja ovo moram sve istražiti”. I to je trajalo satima, toliko da je promenio planove i ostao u Kafanici posle doručka i na ručku. Oduševljen enterijerom rekao je: „Već dugo nisam bio u boljem slow food restoranu”.

Ako bi Kafanicu prikazali kroz film, to je sigurno „Ko to tamo peva”, kultni film koji budi emocije. Ako bi je prikazali kroz sliku: to su vesele devojke koje plešu oko Lepog Miće. Svakog četvrtka, petka i subote uveče Lepi Mića sa svojim orkestrom podiže sve na noge. Tako je nedavno, nakon završenog Beogradskog maratona, sedmoro legendi svetske atletike, koji i danas drže svetske rekorde, satima plesalo po taktovima Kafanice, od „Za Beograd” do Užičkog kola.
Ipak, najznačajnije u ovom restoranu je njegova jedinstvena kuhinja. Od starih srpskih jela, koja se tako čuvaju i stalno oplemenjuju, pečenja pod sačom, specijaliteta od teletine, jagnjetine, prasetine, pa sve do raznih domaćih salata iz Miličine zimnice, gazdine majke.
Odnedavno svakog vikenda Kafanica pruža nešto novo: stari srpski doručak. Pedeset raznih jela koja su se jela i još uvek se jedu, uglavnom kod nas na selu. Svake subote od 9.00 do 12.00., i to za 150 dinara.

Boža, novi šef kuhinje, koji je radio u mnogim elitnim restoranima Francuske, Nemačke, Holandije, kada ga pitaju koja je tajna njegove kuhinje kaže:

– Kad je takva nabavka hrane, ističe Dragan Boža Božović, onda je milina kuvati. Najbolje meso, poreklom sa Peštera i Rudnika, krompir koji sam „govori”, do svežeg povrća. Ništa industrijsko, sve prirodno. To, ali i malo našeg umeća, skromno kaže Boža.