Alibi za izbore

Direktnu paralelu između dešavanja u prvoj polovini 2008. i 2013. bilo bi nategnuto povlačiti, mada sličnosti je dovoljno za opravdanost postavljenog pitanja. Tada smo imali (samo)proglašenje nezavisnosti Kosova i dobijanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Danas imamo sporazum o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, i određivanje datuma početka pregovora o članstvu u EU. I onda i sada Srbijom upravlja vladajuća koalicija prepuna antagonizama, nedovoljno izbalansiranih ambicija i neprikrivenih surevnjivosti, uz slabo maskirane tenzije između institucija Vlade i predsednika Republike. Ideološke razlike, bar unutar Vlade, danas su manje nego 2007-2008, akteri su (izuzev Dinkića) različiti, ali raskršće pred kojim se Srbija nalazi podjednako je bolno za odluku. Evropa ili Kosovo. Što smo bliže prvoj, dalje smo od drugog. Uz reklo bi se opšti utisak da brže napuštamo Kosovo nego što se približavamo Evropi. Pa se kod dobrog dela građana javlja osećaj nanete nepravde, koji domaća politička elita, iz svojih sebičnih razloga („Zapad je kriv za sve, a mi se žrtvujemo za narod“), nema nameru da promeni.

Srpski političari poseduju izvesnu dozu samosvesti, vrlo dobro znaju koliko su im važni partikularni interes i gola vlast, što veća to draža. Zbog toga su maltene svi do jednog uvereni da SNS i Aleksandar Vučićsamo traže dovoljno valjan razlog za izazivanje vanrednih parlamentarnih izbora, kako bi cementirali svoj „istorijski rejting“, koji je navodno oko 40 odsto opredeljenog biračkog tela. Gubitak ili dobijanje datuma pregovora sa EU deluje im kao sjajan okidačza prevremeni izlazak na birališta, jer je, kažu, Vučiću u interesu da što pre profitira na rejtingu, koji bi većod jeseni mogao da izgubi. Kao i u Vladi koju su vodili DS i DSS, premijera ima stranka, SPS, s manjim brojem ministara i poslanika od one glavne, SNS, čiji se lider, kao nekada Tadić, smatra zapravo ključnim igračem. Uz niz unutarkoalicionih trzavica na dnevnoj bazi, ovo je glavni razlog zašto, bar u Srbiji, opstanak takve vlade na duže staze deluje teško moguć.

Šta bi građani Srbije dobili od prevremenih izbora, ovog juna ili na jesen, teško je reći. Najjednostavniji odgovor je da ovoj zemlji treba stabilna, homogena, proevropska, reformska vlast. Najjednostavniji odgovor je da bi tu vlast trebalo da predvodi osovina SNS i DS, s najviše dva manja partnera.