Distanciranje od crkve

Povodom kritika koje je izrekao patrijarh SPC Irinej da je Parada ponosa „besprizorna manifestacija“ i uporedio gej populaciju sa pedofilijom i incestom, premijer kaže da vlada poštuje stavove Srpske pravoslavne crkve, „ali politiku zemlje vodi Vlada Srbije u skladu sa Ustavom“.

– Crkvi svaka čast, imaju pravo da iznose stavove kakve hoće, ali ona ne vodi i neće voditi Vladu Srbije već oni koje su izabrali građani na izborima, rekao je Vučić.

Osim premijera, političari, što u vlasti, što u opoziciji, odnosno tri najjače partije u parlamentu – SNS, SPS i DS, ovaj put su pokazale dosta visok nivo političke pismenosti osuđujući izjavu patrijarha Irineja i mešanje crkve u državne poslove. Dok to ranije nije bio slučaj, jer tadašnji državni vrh demokrata i socijalista nije znao i umeo da distancira crkvu na njene poslove, ovaj put su se stvari promenile. Tako smo od šefa poslaničke grupe naprednjaka u parlamentu čuli da crkva treba da se bavi svetovnim, a ne državnim stvarima, dok je predstavnik SPS bio daleko oštriji navodeći da je saopštenje SPC „nehrišćansko, raspiruje homofobiju i ne doprinosi afirmaciji elementarnih ljudskih prava“. Predstavnik demokrata je naveo da patrijarhova izjava „podgreva atmosferu nasilja u društvu“.

Izgleda da se crkva ovaj put preigrala, sve nadajući se da će kao i do sada dobiti prećutni blagoslov vlasti da podstiče nasilje nad LGBT populacijom. Jako dobro znamo kako se to završilo 2010. godine.

Naravno, crkva, kao i svako drugi, ima pravo da kaže svoje mišljenje, ali ne može da ga nameće kao jedino prihvatljivo i jedino relevantno u jednom sekularnom društvu kakvo je Srbija. Jer ovde je suština baš u poštovanju slobode protestovanja i izražavanja mišljenja. A ako hrišćanska crkva podstiče nasilje, a država na to ćuti, onda je vlast u velikom problemu. Vernike ionako niko ništa ne pita.