Josip Šimunić

Egzaltirani fudbaler zagrebačkog Dinama s podignutom levicom je s terena masi na tribinama uzvikivao „za dom“, a hiljade ljudi mu oduševljeno klicalo „spremni“, kao u vreme Nezavisne države Hrvatske, upamćene (i) po genocidu nad Srbima, Jevrejima, Romima i hrvatskim komunistima.

– To sam uvek želeo da uradim i baš me briga da li će neko da me kazni. Nemam se zbog čega stideti. Igrao sam za svoj dom, a oni kojima smetaju ti povici mogli bi proučiti istoriju – poručio je te noći najiskusniji u timu selektora Nika Kovača i završio u top (ne)sportskim vestima, ne samo medija u domovini i iz regiona nego svih većih evropskih glasila.

Dan kasnije, suočen s masovnom osudom sa svih strana, pokrenutom istragom FIFA i(li) „naučen“ da je sporni poklič jedan od simbola režima poznatog ustaškog vođe Ante Pavelića, koji je „ubijao ljude druge rase, nacionalnosti i vere, pa čak i iste vere“ (svojevremena izjava bivšeg premijera Hrvatske Ive Sanadera o NDH), kapiten „modrih“ ugrizao se za jezik.

– To sam uradio jer volim moj narod i zemlju. Nisam želeo da širim mržnju. Ako je neko drugačije ili negativno shvatio moje navijanje moram da negiram da sam to uradio u bilo kakvom političkom kontekstu – ispravio se tridesetpetogodišnji igrač odbrane „vatrenih“, dete imigranata iz Bosne i Hercegovine, rođen u Kanberi.

Posle detinjstva i rane mladosti u Australiji, popularni Džo preselio se u Evropu, da bi (redom) nosio dresove Hamburgera, Herte i Hofenhajma, stekavši i nekoliko prijatelja Srba u tim klubovima. Sveže oženjeni Šimunić za otadžbinu njegovih roditelja igra od 2011. i za to vreme je upisao 105 nastupa, tri gola, dva učešća na Mondijalima i isto toliko nastupa na EP, ponevši više laskavih priznanja, poput navijačke titule najsrdačnijeg člana hrvatskog nacionalnog tima.