Da je iz svakog drugog ili trećeg kamena temeljca, postavljenog u poslednje dve-tri decenije, stvarno iznikao objekat koji je planiran, Srbija bi danas bila druga Švajcarska. Mogla bi i da premaši taj standard, da je niklo samo svako peto zdanje najavljivano tokom izborne kampanje.
Tada se, po pravilu, svečarski i nadahnuto, “lopate betona” bacaju za kapitalne i visoko profitabilne projekte, inostrane fabrike i šoping-molove, stambena naselja, metroe, mostove, naučne centre…
Ali, od većine pompezno najavljivanih investicija, u koje će biti uloženi milioni i trilioni evra ili dolara – dinare, uprkos velikom trudu guvernerke, niko ozbiljno ne pominje tokom predizbornih “inventova” – ostala je priča o neiskorišćenoj šansi… ili glasina da nije ni bilo namere da se stvarno gradi, da je sve bila predstava. Tako nismo dobili na hiljade najavljivanih novih radnih mesta, objekte koji će da budu “motor pokretač srpske privrede”, mostove koji će da spajaju ljude, završene saobraćajnice Koridora do 2012, fabrike koje će podići narod tog kraja, udvostručiti, ma utrostručiti izvoz, BDP, standard, popraviti imidž Srbije u okruženju i svetu… A sve to se već dve-tri decenije obećava.
Istina, većina planiranih tržnih centara, šopingmolova i poslovno- stambenih kompleksa, završena je. Zato nema mnogo razloga da se ne veruje kako će i najnovije investicije obeležene postavljanjem kamena temeljca – Ikea i kula Beograda na vodi, ispoštovati građevinske rokove. Istina je da dolaskom Ikee nisu naročito srećni domaći proizvođači nameštaja, koji su tek počeli polako da grade svoju tržišnu poziciju, jer će konkurencija moćne kompanije sigurno ugroziti njihov opstanak na srpskom tržištu. Za rampu na onim drugim, izvoznim, zbog precenjenog dinara, pobrinula se država. Ali, potrošači su već dugo čekali brend Ikee, lepo su primili i to što će posle 25 godina intenzivnog najavljivanja ona konačno da stigne. A potrošača je svakako mnogo više nego privrednika u industriji nameštaja. Iz ugla politike, to visoko opravdava ceremoniju pred otvaranje radova. Pa, neka košta koliko košta. Misli se, naravno, na troškove izmeštanja naplatne rampe na Bubanj potoku i ćevape poslužene prisutnim, zainteresovanim građanima.
Sve to, uostalom, pokriće zarada iz drugih projekata. Pa samo za kulu iz dela projekta Beograd na vodi, investiciju “tešku” 350 miliona evra, položen je kamen temeljac. A polagaće ih još. Idu i predsednički izbori, pa će možda spajati Moravu i Vardar, graditi crkve, nove centre čega god, stvarati jednu lepu sliku zemlje blistave budućnosti. To, uostalom, rade pred svake izbore. Posle se svi vratimo u stvarni život.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
