Foto: FoNet-APKen Louč postao je deo elitnog kruga dvostrukih dobitnika Zlatne palme u Kanu. Britanski reditelj nagrađen je za svoj novi film „Ja, Danijel Blejk“, u kome po ko zna koji put daje glas ljudima sa margine neoliberalnog sistema.
Reditelj, koji je jedno od najvažnijih filmskih priznanja već poneo 2006. godine za film „Vetar koji njiše ječam“, najavio je da će se sa prethodnim filmom „Džimijeva dvorana“ penzionisati. Ipak, priča o 59-godišnjem stolaru i njegovoj borbi sa birokratskim sistemom kako bi zbog zdravstvenih problema dobio neophodnu socijalnu pomoć vratila ga je iza kamera. Na sreću.
„Neoliberalni svet u kojem živimo vodi nas u propast. Drugačiji svet je neophodan i moguće ga je stvoriti“, kazao je autor na dodeli nagrade.
Gotovo da nema filmskog reditelja koji je tako istinito i uporno ostao veran jednoj ideji, a majstor britanske socijalne drame učinio je u svetskoj kinematografiji nešto što ne može da kaže mnogo autora – menjao je svet svojim filmovima. Loučov opsus govori o zaboravljenom malom čoveku – o gladnima, beskućnicima, nezaposlenima, starima, invalidima, samohranim majkama… Uvek humano i dostojanstveno.
Rođen je 1936. u Nanitonu, u radničkoj porodici. Studirao je prava. Tokom studija kraće vreme proveo je u pozorištu, da bi 1963. na poziv Bi-Bi-Sija postao televizijski režiser. Kako ističe, film „Kradljivci bicikala“ Vitorija de Sike najviše je uticao na njegovu odluku da se posveti kinematografiji. Zajedno sa producentom Tonijem Garnetom doprineo je nastanku dokumentarne drame, kombinacijom italijanskog neorealizma i francuskog novog talasa, koja se bavila aktuelnim socijalnim i političkim pitanjima.
TV dramom „Keti, vrati se kući“ (1966) o životu beskućnika Louč je pokrenuo zakonske promene u Velikoj Britaniji. Njegova prva dva igrana filma „Sirota krava“ i „Kes“ ostvarila su značajan uspeh na međunarodnim festivalima, ali ipak, sledeće dve decenije Loučovi filmovi, uprkos očiglednom kvalitetu, bili su slabo distribuirani. Posle filma „Šljam“ iz 1990. usledio je niz nagrađivanih filmova, koji su Louča etablirali kao jednog od najboljih evropskih reditelja.
Deklarisani levičar i oštar protivnik Margaret Tačer, na udaru kritike u svojoj domovini bio je zbog ostvarenja koja prikazuju brutalnost imperijalističkog odnosa Velike Britanije prema Irskoj, među kojima je najglasniji bio pomenuti „Vetar koji njiše ječam“. Uprkos pozivu da se preseli u Holivud, Louč nije poklekao, a proizvode iz „fabrike snova“ smatra velikom opasnošću za evropski film. Dobitnik je počasnog Zlatnog medveda za životno delo
Oženjen je i ima petoro dece.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
