Srbija je propustila godine da uhapsi Ratka Mladića, ali, ipak, za dobru vest nikad nije kasno. Tako je bilo i juče kad je predsednik Republike Boris Tadić urbi et orbi saopštio da je najtraženiji haški begunac najzad uhvaćen. Pobedilo je visoko osećanje dužnosti da se zadovolji pravda, i pre svega po tome je hapšenje Mladića dobra vest. Ona je takva i zbog suštinske poruke koja se šalje ovim činom: da za one koji su činili zlodela ne može biti spokoja dok se ne suoče sa odgovornošću.
Povoljne reperkusije ovoga čina biće višestruke. Na unutrašnjem planu, i pored mogućih negativnih odjeka u delovima javnosti, realno je očekivati da se ovo ispostavi kao nesumnjivo lekovit i produktivan događaj. Mladić je bio prepreka Srbiji za mnogo šta: osujećivao je katarzu unutar nacije, usporavao je politiku pomirenja u regionu, kočio procese priključivanja Evropskoj uniji. Reakcije iz Brisela, koji hvatanje Mladića uzima sa ne manje entuzijazma od Beograda, ukazuju na to da bi se upravo na tome području trebale odigrati magistralne promene. Mladić u Hagu svakako neće moći biti zamena za reforme koje moramo sprovesti. No, ono što bi svakako trebalo očekivati jeste to da bi se one sada mogle ostvarivati u povoljnijoj atmosferi, lišenoj pritisaka i uslovljavanja, i sa punom usredsređenošću na same probleme. U takvim okolnostima, put do uspeha uvek je izvesniji.
Bilo je sumnji u spremnost Srbije da se uhvati u koštac sa izazovima ove vrste, i te dileme nisu bile lišene svakog osnova. Ali, ovaj poduhvat uklanja ih: ako ne sasvim, a ono sigurno u velikoj meri. Priče o postojanju političke volje da se obavi ovaj posao vredele su malo sve dok se sa reči nije prešlo na dela. Sada pak imaju dvostruki učinak. Srbija će podići svoj autoritet odgovorne članice međunarodne zajednice i – rečeno Tadićevim diskursom – ojačati svoj kapacitet za partnerstva i savezništva. To se može dogoditi čak i u slučaju manje-više nespretnog bojkota Varšave, ako se politički efekti Mladićevog hapšenja budu racionalno rasporedili, pre svega u Vašingtonu. Tada više ni Obama neće biti nedostižan za Tadića, kako se to činilo još do juče.
Srbija je hapšenjem Mladića smakla ogroman kamen s vrata, ali se nije oslobodila svih tereta koje ovaj slučaj nosi sa sobom. Suđenje u Hagu neće biti samo prilika Mladiću da se brani od teških inkriminacija, ono neće isključiti i mogućnost da se Srbija – ona ratna, Miloševićeva – s vremena na vreme nađe na istoj klupi sa Mladićem. Nova Srbija, ova koju vodi Tadić, pokazala je da je spremna da se suoči sa svojom sudbinom. Sadašnji razvoj događaja pokazuje i da je spremna da upravlja tom sudbinom, na jedan valjan način.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
