Kosmajac mora pasti

Ovoga puta Kosmajcu se na teret stavlja krivično delo zloupotreba službenog položaja u podsticaju. I dok čekamo odluku Krivičnog vanraspravnog veća Višeg suda, koje je, podsećanja radi, istu optužnicu već jednom vratilo tužilaštvu na dopunu, ostaje nam da se zamislimo nad tempom rada tužilaštva.

Uz ogradu da je reč o koincidenciji, izuzetno je neuobičajeno da dva dana nakon što jedna „padne“, tužilaštvo podigne drugu optužnicu. Teško je oteti se utisku da iza efikasnog rada tužilaštva ne stoji jasna politička direktiva – Kosmajac mora pasti!

U zemlji razorenih institucija vrhovni vođa optužuje i presuđuje. „Ko je na vezi sa Kosmajcem, što se pravite blesavi kada svi znate ko je najveći narko-diler u Srbiji. Svi se njega plaše, kažu da je to najinteligentniji čovek koga su ikad videli, svi su njime pomalo i fascinirani, a svi ćute da ljudi iz policije imaju veze sa njim, ali se svi plaše da o tome pričaju. Ja im kažem – udarite na Kosmajca“, glasila je stvarna optužnica izrečena na jednoj konferenciji za novinare pre nešto manje od dve godine. Od prisutnih se niko valjda nije usudio da podseti govornika da je pretpostavka nevinosti ustavna kategorija.

Nakon toga, policija i tužilaštvo su se bacili na posao. Od optužbi za trgovinu narkoticima se u nedostatku dokaza brzo odustalo. Potom su na red došle optužbe za utaju poreza i podsticanje na zloupotrebu službenog položaja. Ako i to ne prođe, ima tužilaštvo još kojeg keca u rukavu. Ali za ovog „uberinteligentnog kriminalca“ nikako da se nešto zalepi.

Za valjanu istragu neophodno je vreme i resursi, a u ovom konkretnom slučaju tužilaštvo nema ni jedno ni drugo. Kosmajac je sa najvišeg mesta proglašen krivim i sada je na tužiocima da tu odluku provuku kroz odgovarajuće procedure. Pritom im nad glavama otkucava sat koji meri vreme koje je prošlo od „nezvanične“ osude. Dodatno, uslovi rada u tužilaštvima su dugo vremena bili očajni, a od 2013. godine, kada je na snagu stupio novi Zakon o krivičnom postupku koji je uveo tužilačku istragu, postali su nepodnošljivi.

Ukoliko postoji želja da kriminalci završe iza rešetaka, država bi trebalo da izdvoji sredstva neophodna za nesmetano funkcionisanje pravosuđa i omogući sudovima i tužilaštvima da se samoregulišu. Drugo rešenje je da naprosto ukinemo pravosuđe.