Dragoljub Mićunović održao je novoj naprednjačkoj skupštinskoj većini na dostojan način predavanje o parlamentarizmu. Predsedavajući kao najstariji poslanik dva skupštinska dana, Mićunović je pokazao da to što je od 1990. i obnovi višepartizma učestvovao u parlamentarnom životu ove zemlje nešto znači. I da to nešto nije malo. Kroz skupštinski prenos provejavao je i duh te višedecenijske borbe nekadašnjih komunističkih disidenata, da Srbija bude parlamentarna i liberalna demokratija.
Mićun je uspeo da stvori tu demokratsku atmosferu, kojoj se čak ni Vojislav Šešelj nije usprotivio. A i da jeste, ne bi se mnogo poremetila – predsedavao je Mićunović i saveznim parlamentom posle 5. oktobra kada je Šešelj bio u ljutoj opozicionoj fazi. I podsetio je na to, u nizu pouka na kraju, među kojima su i da parlament treba braniti od nasrtaja izvršne vlasti, da procedure, kompromisi, dobra volja, diskusija, kritika, razmena mišljenja važni. Ali što je najvažnije, dosetkom da ako ga neko optuži za državni udar, onda mu sledi hapšenje, Mićunović je uspeo da celu političko-marketinšku konstrukciju o rušenju vlasti, koja opstaje na sceni od barem od novembra prošle godine, pretvori u poslaničku šalu.
Sad da li su naprednjaci shvatili pouke drugo je pitanje, sve i ako neki njih, poput reizabrane predsednice Skupštine, imaju i sami veliki poslanički staž. Biti poslanik i biti parlamentarac nije baš sasvim isto, ovo drugo podrazumeva i demokratsku kulturu.
Ovaj konačno konstituisani saziv dakle obećava parlamentarni život, koji u prošlom gotovo da je zamro, a ako je iskoraka i bilo, dešavali su se uglavnom zbog nastojanja vladajuće većine, da uvek i u svakom trenutku budu dominantni.
Čak i to što je lider Mićunovićeve stranke opsovao dok je mikrofon bio isključen, iako je reč o neprihvatljivoj nepristojnosti, više svedoči o tome da je parlament oživeo nego što proizvodi eksces dramatičnih razmera. Vladajuća većina i Pajtićevi politički protivnici sada uostalom imaju materijala za novu seriju saopštenja protiv DS, što je opet prihvatljiv vid političke borbe. Svakako prihvatljiviji od pisama podrške sopstvenom rukovodstvu i sličnih tehnika za kojima je SNS počeo da poseže. I konačno, ali ne i najmanje bitno, uzdanica opozicija Saša Radulović uspeva da od svakog koraka u Skupštini napravi antisistemsku senzaciju, ali to više liči na radikalske metode nego na demokratske. Ukoliko su mu se te metode zbog publiciteta već osladile, treba videti da li će mu i kako izvorni radikali odgovoriti. I ko će tu kome očitati lekciju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
