Nikad veća podrška Srbiji

Iako kažu da je Srbija spremnija za pregovore nego što je bila Hrvatska pre nekoliko godina, ovaj cilj je veoma ambiciozan i biće teško da se ispuni, imajući u vidu niz problema sa kojima će Srbija morati da se suočava narednih godina. Čvrsta podrška dolazi od strane Centralne Evrope, uključujući i Poljsku, najveću od „novih“ zemalja članica.

Ključni problem na putu Srbije ka EU biće odnosi sa Kosovom. Glavno pitanje nije vezano za niz sledećih sporazuma, jer je saradnja u tehničkim pitanjima između vlada u Beogradu i Prištini, uz pomoć Unije, konstruktivna i donosi rezultate, što će biti slučaj i u budućnosti. Međutim, pitanje od ključnog značaja biće „konačno regulisanje odnosa“ ili drugim rečima priznanje Kosova kao nezavisne države. Sa jedne strane, teško je zamisliti da se vode pregovori u okviru koji nije definisan, odnosno: da li Univerzitet u Prištini ili sud u Kosovskoj Mitrovici jesu deo pregovora Srbije sa EU ili nisu. Sa druge strane, pošto Kosovo nije priznato od strane pet zemalja članica EU, nedostatak jasne pozicije unutar EU po ovom pitanju može dovesti do zabune. Ali čim se države članice konačno izjasne o odnosu kosovskog pitanja u pregovorima, lopta će biti u dvorištu Srbije.

Daleko manji problem za Srbiju biće napeti, ali sve bolji odnosi sa Hrvatskom, koja od jula prošle godine kao država članica igra ulogu u politici proširenja EU. Mnoge ideološke razlike između dve države potiču iz rivalstva Srba i Hrvata još iz vremena Jugoslavije, a posledice rata dale su vidljiviju dimenziju otvorenim pitanjima: problem nestalih lica i izbeglica, pitanja vlasništva, mali granični spor oko dva ostrva na Dunavu, a konačno i uzajamne optužbe pred Međunarodnim sudom pravde. Još pre ulaska u EU parlament Hrvatske je doneo odluku da ova zemlja neće koristiti poziciju države članice EU za rešavanje sporova sa susedima. Takva deklaracija stavlja Srbiju u udobni položaj, ali brzo rešenje problema je u interesu obe zemlje, a to bi pozitivno uticalo i na BiH, kojoj je napredak na putu ka EU za sada skoro nevidljiv, a što će biti u budućnosti od izuzetnog značaja i za Srbiju i za Hrvatsku.

Međutim, pravi pregovarački okvir biće tradicionalno ispunjen sa više od 30 poglavlja obuhvatajući detaljno oblasti u kojima će Srbija morati da sprovede reforme. Među njima i one najteže, koje se odnose na pravosuđe, slobode, pravdu, bezbednost, zaštitu i poštovanje prava manjina, uključujući i prava seksualnih majina. Jedna od vesti, koja svake godine stiže iz Beograda u medije u Evropi jeste da u ovom gradu ne može da se održi parada ponosa. Mnogim građanima Berlina, ili Varšave je to teško da shvate. Ali slični problemi su bili i pre deceniju i u većinskom katoličkom društvu u Poljskoj, a regulisanje pitanja tipa odnosa države prema partnerstvu jesu ovlašćenja zemlje članice, ne EU, šta je u svakom slučaju bila pretnja nacrtana u Poljskoj od strane protivnika članstva te zemlje u Uniji. Kao i pre ulaska ove države – jednog od najvećeg proizvođača amfetamina u Evropi devedesetih – danas će se od Srbije Unija zahtevati smanjenje organizovanog kriminala, uključujući i onog u vezi sa drogom. Veliki izazov biće i borba sa korupcijom. Srbiju čeka takođe i veoma težak posao kad je reč o reformisanju i poboljšavanju funkcionisanja državne i lokalne uprave u pitanju.

Gledajući iz perspektive Varšave, početak pregovora o članstvu u EU jeste prekretnica u novijoj istoriji Srbije. Zemlja, koja je do nedavno imala lošu reputaciju u Evropi, danas ima široku, kao nikad ranije podršku država članica. Oko dve trećine Poljaka (najviši postotak u EU) smatra proširenje Unije pozitivnim procesom, a Višegradska grupa (Poljska, Češka, Slovačka i

Mađarska) izuzetno vode računa o što bržem ulasku zemalja Zapadnog Balkana u EU. U Poljskoj, koja je „suvom nogom“ prošla kroz krizu i razvija se pomoć brojnih Unijinih fondova, vidi se članstvo kao slična šansa i za Srbiju.

Autor je analitičar za Zapadni Balkan u Poljskom institutu za međunarodne poslove