Njihov život nije Švicarska

Naime, njihovo objašnjenje je vrlo otvoreno – očekuju da će ih konačno neko uvažiti i ispuniti im zahteve u predizbornom periodu, ako ništa drugo ono zbog 20.000 porodica koji su u dužničkom ropstvu, i kojima bi bilo koji ustupak vlasti odnosno NBS bio spas za egzistenciju. Ono što su iz Efektive prethodno jedino uspeli da u kabinetu premijera dobiju maglovita obećanja i jednu preporuku, da one banke koje hoće ponude svojim klijentima bolje uslove i refinansiranje po socijalnom kriterijumu.

Kreditno orobljeni građani sada su preko Efektive prešli sa ekonomskih i pravno obrazloženih zahteva, na prozivku da su sve zemlje koje imaju ovaj „švajcarski teret“ rešili problem značajnim ustupcima (Mađarska, Poljska, Hrvatska, Crna gora, pa i BiH u najavi) i na predizborni apel za milost. Da li će u tome uspeti, zavisi pre svega od vlasti koja “ ne želi da se meša u ugovorni odnos“ banaka i njihovih klijenata. Zapravo, ona se već mešala preko NBS i preporuke za četiri modela refinansiranja, od koji više od 90 odsto korisnika kredita to nije prihvatilo, jer su one bile još nepovoljnije, tvrde u Efektivi.

A ključni zahtev je bio da se rast švajcaraca, barem onaj poslednji od 20 odsto, anulira i da se krediti prebace u evre. Argument za to jeste da se banke nisu zaduživale u francima, već da je to bila operacija prebacivanje valuta u valutu da bi se zaradilo na kursnim razlikama. Drugi argument, koji se retko spominje, jeste da kada je reč o obligacionom pravu, nije moguće koristiti valutnu klauzulu za stvaranje ekstra profita, već samo da se zaštite banke od inflacije. I treći, verovatno ekonomski najbitniji, jeste da će se lihvarska politika u ovom slučaju obiti o glavu upravo bankama i Nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita, jer nemogućnost plaćanja rata upravo njih ugrožava. U ovom slučaju izgleda da odgovora samo „hipotekarnoj mafiji“ koja na licitacijama kupuje budzašto stanove kada se aktiviraju hipoteke.