Ko je imao i malo novca i snalažljivosti uveliko je pobegao iz Sirije, u kojoj bukti rat unazad već pet godina. Isti slučaj je i sa izbeglicama iz Avganistana i Iraka, u kojima se ratni sukobi po intenzitetu ne mogu porediti sa prilikama u Siriji, ali, svakako, ne predstavljaju mirno područje, bezbedno za život. Izbeglice pristižu iz tih zemalja unazad duže od godinu dana, milion njih, ostali su oni koji nisu bili dovoljno „imućni“ da pobegnu.
Upravo pred njima, kojima je najteže, u svakom smislu, padaju zavese na granicama. Evropska unija menja politiku „otvorenih vrata“ uoči proleća i još veće humanitarne katastrofe kao posledice sve intenzivnijeg sukoba. Evropska unija pronalazi rešenje u zadržavanju izbeglica u kampovima u okolnim državama, traži modele finansiranja tog poduhvata i pomoći tamošnjim vladama. Do potpunog zatvaranja granica, prema procenama relevantnih učesnika u tom procesu, ostalo je još vrlo malo. Na delu su, u ovim trenucima, pokazne vežbe. Zatvara se prolaz za izbegle iz Avganistana i Iraka a njihov status se u javnom govoru preimenuje iz izbegličkog u migrantski – sa dodatkom nelegalni.
Tako se već broje hiljade „zaglavljenih“ na granici Grčke i Makedonije, a nemali broj njih uspeva da se dokopa Srbije. Međutim, padanje zavese počinje odozgo, od Austrije i Hrvatske, te se Srbija u poslednja dva dana pripremila za događaje koji bi mogli da uslede. Zasedala su dva najviša tela koja se bave bezbednošću u zemlji. Zaključci su sledeći – sve bezbednosne snage su u pripravnosti, vojska će biti upućena na granice, ukoliko se ukaže potreba za tim. Državni zvaničnici za objašnjenje ovakvih prilika koriste upozorenja da je prioritetna briga države da zaštiti imovinu i sopstvene građane, iako će nastaviti da se humano ponaša prema izbeglicama.
O tome da će uslediti situacija u kojoj bi nekoliko hiljada izbeglica moglo da ostane duže vreme u Srbiji govori se vrlo stidljivo, uz, čini se, neprimereno izražavanje „nade“ da do toga neće doći, i to ne samo od državnih zvaničnika već i iz državnih humanitarnih organizacija, kojima je posao nastao iz empatije prema ugroženima. Pripremaju se prihvatni centri u 17 gradova Srbije. Ono što je, međutim, prema saznanjima Danasa, nejasno čelnicima EU – jeste svrha tih prihvatnih centara. Jer srpski zvaničnici govore o nameri učešća u kvotama za prijem izbeglica uz istovremeno izražavanje spremnosti da se na kratak period zbrinu „zaglavljene“ izbeglice, koje bi se u Srbiji mogle zateći u trenutku potpunog zatvaranja granica. Sistem kvota, međutim, podrazumeva direktan prijem određenog broja izbeglica iz ratom pogođenih zemalja.
Nedoumica je mnogo, kako na planu zajedničkog evropskog rešenja, tako i na domaćem terenu snlažljivosti aktuelnih vlasti. Strah od ishoda sasvim je opravdan.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
