Premijer i novinari

To iskustvo on primenjuje u svojim stalnim TV pres-konferencijama, ali ne tako da pokaže svoje novinarsko i PR znanje. Nego da proizvede sam događaj po unapred smišljenoj dramaturgiji. Ta dramaturgija je jednostavna – njena poenta je da stvori sliku o premijeru kao čoveku iznad situacije, radnom, posvećenom i poštenom.

Čoveku koji najdobronamernije nastoji da u povremenom haosu od javnog života koji stvaraju suprotstavljeni interesi i prikrivene mračne sile nađe razumno rešenje. Koji je spreman da bude demokrata, ali i da postavi granicu dokle demokratija ne ugrožava, je li, državu. I sudeći po rezultatima izbora verovatno da većina ljudi to i tako vidi. I videće još neko vreme.

Realnost je, međutim, da je sve to puka režija, koliko god da je ponešto od toga što Vučić kaže činjenično tačno. Premijer nastoji, tragom Borisa Tadića, kod koga je to tek bilo u zametku, da direktno i lično proizvodi politiku. I da svojim prividnim demokratskim ponašanjem kompenzuje stvarni nedostatak demokratije. Navodno je spreman da odgovori na svako pitanje, pa i medija koje smatra neprijateljskim i čije urednike javno proziva za direktnu delatnost na rušenju vlasti. Ali, uvek temu usmere njemu lojalni vlasnici medija i odabrani novinari. Pravo je naravno i tih vlasnika i tih novinara da podržavaju i premijera lično i premijerovu politiku. Ali, oni ulaze u politički ring umesto njega, namerno i smišljeno omogućujući premijeru da verbalno poentira. Može se tu dodati i još niz njihovih, po premijera korisnih uloga, od stvaranja konfuzije do utiska velike javne podrške.

Zloupotrebljavajući profesiju, oni su potpuno interesno vezani za vlast, mada su im usta puna pozivanja na Srbiju i javni interes. Možete se kladiti da će prvi uskratiti Vučićevu podršku, čim procene da će vlast izgubiti. I još više se možete kladiti da to i Vučić zna, priznao to sebi ili ne. I kad njegov glas u isto vreme sadrži i dozu pretnje i dozu izvinjenja, nije to samo upereno prema protivnicima. Upereno je možda još više prema pristalicama. I konačno, dokle god se većina drugih trudi da pošteno radi svoj posao i da razjasni neku situaciju, premijer može biti miran. Onda kada na njegovoj dramatičnoj presici dramatično ne bude pitanja, treba da se zabrine.