Preuredimo svet

Moje misli išle su u drugačijem pravcu. Bilo mi je jasno da nauka ima sasvim pouzdane pogledena život na Zemlji, tu je ona sasvim utemeljena, ali čim se krene u kosmos i počne priča o poreklu života tu je nauka, neka mi oproste naučnici, sasvim nepouzdana. To se dalo primetiti i u razgovoru ove dvojice uglednih naučnika. Ko smo mi, odakle dolazimo i kuda idemo, na ta pitanja nauka uveliko dvojbi, pa tako je bilo i u ovoj zanimljivoj raspravi. Bilo je toliko neodređenosti u izlaganju dvojice učesnika da je meni postalo jasno da nauka luta.

U osnovnoj sam školi, čini mi se, učio da postoji jedan kosmos, a sinoć je gospodin Jerotić spominjao, ako se ne varam, milijarde kosmosa, gdepostoji i ne postoji život. Nedavno sam prevodio zanimljiv članak o velikom prasku (Big Beng) i u poslednjoj rečenici autor upozorava „da je nekorektno pitati šta je bilo pre velikog praska“, a ljude upravo to zanima i usudjujem se reći da to nikada nećemo saznati. Imam neotklonjiv utisak da je priroda zatvorila ljudski um za sve štose ne tiče naše Zemlje.

Evo, ovo sam napisao da ne navaljujemo na kapiju koja je za nas zatvorena sa devet brava i neotključiva. Ali zato imamo našu „plavu planetu“ pa zašto se njome ne bavimo više. Došlo je vreme da preuredimo svet. Kako? E to prepuštam nauci i Ujedinjenim nacijama koji bi, inače, trebalo da učine nešto da ovaj naš svet liči na nešto. Pre nekog vremena uputio sam Danasu „otvoreno pismo“ predsedniku Ujedinjenih nacija, gde sam gledao da se nešto u tom smislu uradi. Moje „Otvoreno pismo“ nije se nikada pojavilo u Danasu. Crno nam se piše, ako nešto hitno ne uradimo. Raja je počela da se budi. Postala je svesna da valja preurediti svet, da konačno ne bude gladnih i sitih, bogatih i siromašnih. Poklaćemo se. Neka bude bogatih, ali da iščeznu siromašni. Neka se nauka bavi „svojim“ svetom, ali neka na zaboravi da je preuređenje sveta i njen zadatak. I baš bih voleo da se „Agape“ malkice zabavi i tim pitanjem. Recimo: kako preurediti svet. Pokušajmo, možda će nešto izaći iz toga. Neka mi bude oprošteno što ovoga trenutka ne mislim na „Agape“, već mislim na Ujedinjene nacije, ako je njima uopšte stalo kako će izgledati svet.

Radoslav Đerić, Beograd