Profesorka prinčevskom paru

„Princa Čarlsa zanimalo je mnogo toga. On voli da se bavi zaštitom životne sredine, zanimao ga je Pobednik, ali smo razgovarali i o Novom Beogradu koji je nekada služio samo za stanovanje, dok je centar bio u starom delu grada“, navela je istoričarka, koja je kazala da je imala tremu jer se takve stvari „događaju jednom u životu“, kao i da je to nezaboravno iskustvo.

Jedna od najboljih poznavalaca prošlih vremena kod nas smatra da je istorija Srbije veoma zanimljiva jer je, pre svega, bila jedna od prvih država koja je krenula u proces oslobađanja od Otomanske imperije Prvim srpskim ustankom, a danas je negde na začelju na Balkanu. Zbog toga je zanima šta se desilo i zbog čega Srbija, koja je u mnogo čemu bila predvodnica, izgubila vodeću ulogu. Za nju istorija nije fatum, već uzročno-posledična veza, iz koje se mogu izvući pouke a ponekad i nešto predvideti. „Istorija je ključni sastojak nacionalne svesti i ta slika ko smo mi pravi se na osnovu stvarnih, a još više i češće pogrešnih tumačenja prošlosti“, smatra Stojanovićeva.

Rođena je 15. februara 1963. godine u Beogradu. Diplomirala je na Filozofskom fakultetu 1987. godine na odeljenju na kome danas radi kao vanredna profesorka. Doktorirala je 2001. godine sa temom „Evropski demokratski uzori kod srpske političke i intelektualne elite 1903-1914“. Bavi se pitanjem demokratije u Srbiji i na Balkanu krajem 19. i početkom 20. veka, društvenom istorijom, procesima modernizacije, istorijom žena u Srbiji. Objavila je nekoliko knjiga, a ne poslednjoj „Rađanje globalnog sveta od 1880. do 2015“ radila je sedam godina. Jedan je od autora nove istorijske čitanke koja će u dve knjige od po 300 strana obrađivati period od 1944. do 2008. godine i proglašenja nezavisnosti Kosova, obrađivati „jugoslovenske ratove“ iz uglova svih učesnica.

Udata je za antropologa, izdavača i borca za ljudska prava Ivana Čolovića.