Scena iz Šapca, u kojoj odbornici SNS otimaju iz ruku papire predsedavajućem, koji je najstarija osoba u skupštinskoj sali, bacaju glasačku kutiju, pokušavaju da slome mikrofon, nisu nove. Nedostajali su doduše tu neki elementi poput polivanja vodom i leganja na pod pri ulasku pripadnika obezbeđenja.
Ali, osnovni obrazac događaja poznat je i dosta puta odigran u parlamentarnom životu Srbije. Mada je ovde reč o lokalnoj skupštini, slično se ranije dešavalo u Skupštini Srbije, jer je tu i najviše televizijskih kamera. Ali, kako su u međuvremenu narasli i lokalne TV i internet portali, i šabačka skupština je postala poprište „vredno“ ekscesa. Pogađamo, naravno, svi o čemu je reč.
Ne o uzavrelim političkim strastima, kakve povremeno mogu eskalirati bilo gde, nego o radikalnoj paradigmi. Onoj koju je ustanovio Vojislav Šešelj, i koju su po njegovom odlasku u Hag, ako pamtimo, dosledno primenjivali i njegovi naslednici u vođstvu SRS. To je upotreba nasilja i ekstremizma kao načina da se privuče javna pažnja i da se zastraši politički protivnik. Da se pobedi tamo gde su radikali nepobedivi – u ekscesnosti.
I, nije tu reč o tome da cilj opravdava sredstvo, da se primena ovog metoda opravdava ponašanjem radikalskih protivnika, koji god da su. Na delu je elementarno odsustvo poštovanja građanskog reda. Jer, moguće je izraziti protest i na miran način, moguće je izvršiti opstrukciju bilo kog parlamenta i na nenasilan i neekscesan način.
Postoji čitava lepeza mogućih postupaka od pisanja bezbrojnih amandmana, stajanja tokom sednica, dugih govora i slično. Ali, ne, nikad to nije bilo dovoljno za srpske radikale, jer to nikad ne može da privuče baš toliki nivo javne pažnje kao neki čin destrukcije ili destruktivnog inata. I zašto onda SNS i dalje dopušta sebi ovakve ispade?
Čemu sva proevropska agenda i izjave lidera SNS da politika evropskih integracija znači opredeljenje Srbije kom tipu društva želi da pripada. Koji je to tip društva kad oni koji politički gube i koji zato imaju pravo da se ljute, kao SNS u Šapcu, uzimaju sebi za pravo i da ljutnju pretvore u nasilje?
Na to pitanje Danasa nije ko imao da odgovori u Izbornom štabu SNS u Šapcu. Štabu koji je sigurno bio pod pritiskom centrale da osvoji glasove i pobedi u ovom uporištu stranke Zajedno za Srbiju i njihovih saveznika.
Pa je li nasilje i buka način da se zamaskira neuspeh, i da li treba da strepimo šta će se desiti kad i ako jednog dana SNS izgubi izbore u Srbiji. Izgleda da treba.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
