Sudar imperija

Iako je novinska agencija u stoprocentnom državnom vlasništvu sovjetski model, i uprkos tome što uistinu države u kapitalističkom svetu imaju tek udeo vlasništva, poput Rojtersa, ili biroe za informisanje. Uspešno je stvorena atmosfera da je gašenje Tanjuga isto što i raspad države, te da samo država može da proizvede objektivnu informaciju jer je to skupo, zahtevno i neodrživo na drugi način. I stoga će građani kroz porez do daljnjeg da finansiraju agenciju kao državni projekat, kao da u vladinim službama već ne plaćaju dovoljno zaduženih da „nahrane“ medije saopštenjima, fotografijama i video snimcima državnih zvaničnika.

Jedan uistinu reformski potez tako je ustuknuo pred populizmom. Čemu ovoliko pisanje o Tanjugu usred sudara tabloidnih medijskih imperija – Kurira sa jedne strane, a Pinka i Informera sa druge, a sve povodom najstarije medijske kuće na Balkanu – Politike? U osnovi je isti razlog – pitanje vlasništva, odnosno promene vlasnika medija. Kad tu izbije spor, koliko god da su učesnici u sporu kao u špageti vesternu listom negativci, publika prosto ne može da odluči za koju od loših osobina da navija.

A ono što je najgore ostaje u drugom planu – strašna zloupotreba javnog resursa i medijske moći u borbi za najgrublji lični interes, koji može biti uspešno maskiran i u politički sukob, stvaran ili fingiran. Bilo da je reč o frekvenciji, bilo o gledanosti ili o tiražu. I o tome, kao i o privatizaciji Tanjuga, postoje zakoni, pravila i propisanih mehanizmi. Koji ne služe da bi se poštovali, nego da bi se, u slučaju nužde, upotrebili protiv protivnika na sceni i konkurenata na tržištu. Mada bi se narodski reklo da je reč o klanju vola za kilo mesa, silina obračuna i pokrenuta mašinerija su zapanjujući, i posebno poražavajući po javni interes građana Srbije. Kojima svakako nije pitanje svih pitanja koliko je koji vlasnik tabloida oštetio državu, svoje zaposlene, konkurente, ili pojedine bogate pripadnike establišmenta. Time, bi u uređenoj zemlji, trebalo da se bave policija i tužilaštvo. Umesto toga, da na Avali posle pola miliona godina proradi vulkan i počne da izbacuje dim, teško da bi ta priča dobila toliko strana u tabloidima i toliko minuta na najgledanijoj TV stanici, koliko sudar medijskih imperija.