U vestima koje su poslednjih meseci stizale iz „južne srpske pokrajine“ jedna od ključnih reči bila je suzavac – zbog tamošnje političke krize opozicija redovno koristi ovo hemijsko sredstvo kao metod političke borbe. Tako je bilo i juče na prištinskim trgovima Skenderbeg i Ibrahim Rugova, uoči inauguracije u februaru jedva izabranog novog kosovskog predsednika Hašima Tačija. Pre dva dana, dok je Tači polagao zakletvu, neko je kamenjem polupao prozore na zgradi skupštine, gde je ova ceremonija bila održana.
Najviši strani zvaničnici koji su inauguraciji prisustvovali bili su predsednici Albanije i Hrvatske Bujar Nišani i Kolinda Grabar Kitarović. Prisustvo albanskog predsednika, kao i premijera Edija Rame bilo je normalno, pa i prirodno – što ne treba nužno povezivati samo sa idejom „prirodne Albanije“. Gotovo da se isto može reći i za prisustvo predsednice Hrvatske – da je bilo normalno. Jer, Hrvatska je nezavisnost Kosova priznala među prvima, a njeni zvaničnici se ni do sada nisu ustezali od odlazaka u Prištinu.
E sad, zašto je baš na inauguraciji Kolinda Grabar Kitarović morala da predstavlja Hrvatsku, pored razloga geopolitičke prirode – na primer u skladu sa pravilom „sused mog suseda koji nije moj sused je moj prijatelj“ – i razloga vekovnog prijateljstva dve države? Zašto Hrvatska nije poslala ministra spoljnih poslova Miru Kovača? Crna Gora, koja takođe neguje tradicionalno prijateljske odnose sa Kosovom, poslala je „samo“ šefa diplomatije Igora Lukšića. Moguće je da hrvatska predsednica nije imala prioritetnija posla, ovih dana je, recimo, svoj kabinet preselila u Zadar kako bi se uverila kako žive tamošnji građani, kao što je ranije jedno vreme predsednikovala iz Splita… Možda žena voli da putuje.
Rukovodstvo Srbije je, takođe tradicionalno, u Prištini bojkotovalo Tačija, ali je predvidivo da njega ili njegove kolege i nadalje neće bojkotovati u Briselu, kako bi osiguralo evropsku budućnost Srbije, ali i svoju budućnost. Srpske liste takođe nije bilo na svečanosti, najzad, predizborno je vreme u Srbiji. Nepoznanica je koliko će ovakav odnos Beograda prema Prištini potrajati. U tom odnosu trenutno nema ništa novo. Za promene je ponekad potrebno dosta vremena, ali mogući su i zaokreti. Čak je i ovih dana neizbežni Šešelj još prošle godine izjavio – što je u javnosti primljeno kao iznenađenje – da nema ništa protiv da radikali na KiM učestvuju na lokalnim izborima koje će raspisati Priština. „Ipak ti ljudi žive tamo. Neka oni odluče… Lako je nama iz Beograda da dirigujemo“ – tako je bio rekao Šešelj, u duhu „priznavanja realnosti“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
