Test za ugled

p { margin-bottom: 0.25cm; line-height: 120%; }

Osim toga što Beograd treba da odustane od univerzalne nadležnosti nad procesuiranjem ratnih zločina na teritoriji SFRJ i omogući pripadnicima hrvatske manjine zastupljenost u srpskom parlamentu, bar još jedan problem može u bilo kom trenutku da se pojavi, a to je razgraničenje Srbije i Hrvatske.

Poglavlje 23 je najfluidnije, odnosno u njemu ima najmanje zajedničke evropske prakse, pa svaka zemlja vladavinu prava i uopšte političke kriterijume može da tumači na način na koji hoće. To znači da svaka zemlja EU može za bilo koje pitanje da kaže da ga Beograd mora rešiti na način kako njoj to odgovara. Naravno, uslovljavanje može da traje u nedogled, što je viđeno na primeru Slovenije i Hrvatske, ali i ne mora. Upućeni kažu da sve zavisi od stava najvažnijih zemlje EU. Nekada im sporo rešavanje bilateralnih pitanja jednostavno odgovara, a kada takvo ponašanje pređe određenu meru, intervenišu najjači, pa obično onaj ko uslovljava popusti.

Uslova naših suseda nema u izveštajima sa skrininga ovog poglavlja tokom kojeg su predstavnici Srbije i EK uzduž i popreko češljali šta Beograd treba da uradi kako bi otvorio ovo poglavlje. Zato su, kako kažu upućeni, zahtevi Hrvatske problemi koje dve zemlje treba same da reše. Bilateralna pitanja, načelno ne bi trebalo da ometaju proces pregovora, ali ne treba zaboraviti da za svaki korak napred u pregovorima treba da postoji saglasnost svih država članica. Dakle, uslovi Hrvatske neće nestati čak i ukoliko Zagreb dozvoli otvaranje poglavlja 23. Pritisci na Beograd biće nastavljeni i ukoliko Beograd bude tvrdoglav, ostaće na snazi do zatvaranja tog poglavlja koje se, ne zaboravimo, poslednje zatvara. I tu dolazimo do ugleda Vučića i Srbije pogotovo u očima Nemačke kao najjače zemlje. Nezvanično se može čuti da čvrst stav u Hrvatskoj, jedino Nemačka može da smekša. Ako je stvar baš toliko ozbiljna, onda će se narednih nedelja videti da li je Vučić zaslužio pomoć velikih sila.