Navijač Crvene zvezde Uroš Mišić za linč i brutalni napad na žandarma Nebojšu Trajkovića nagrađen je sa pet i po godina zatvora. Epilog – Trajković je u invalidskoj penziji s teškim zdravstvenim tegobama. Napadači na snimatelja B92 Boška Brankovića dobili su deset, šest i četiri meseca zatvora. Epilog – Branković više ne može da se bavi svojim poslom kamermana.
Očito sudu više nije dovoljno ni da postoji video-snimak krivičnog dela. Šta bi bilo sa ovim slučajem da huligan nije snimljen? Odgovor je jednostavan. Ne bi bilo ni postupka, a huligan nikada ne bi bio pronađen i procesuiran. Ovako, postoji snimak napada, ali ne postoji sankcija koju je država propisala.
Krivični zakon kaže da se nerealizovana pretnja novinaru kažnjava zatvorom do osam godina, a za realizovanu pretnju, u slučaju da je naneta lakša telesna povreda i da život nije ugrožen, do pet godina zatvora.
Ubijeni su novinari Slavko Ćuruvija, Dada Vujasinović i Milan Pantić. Na prozoru stana novinara Dejana Anastasijevića eksplodirala je ručna bomba – kašikara. Zajedničko za sve ove slučajeve jeste to što ubice i napadači nikada nisu pronađeni. Ono što ih objedinjuje jeste da su bili novinari, odnosno službena lica.
Šta država, preko ovakvih sudskih presuda, poručuje građanima Srbije? Prvo, da je potpuno nemoćna u suzbijanju huliganizma u srpskom društvu. Drugo, da ni najmanje ne veruje u zakone koje je sama donela. I treće, i najvažnije, poručuje građanima da se „naoružaju“ šlemovima i štitnicima kako bi izbegli napade huligana jer sama nije u stanju da ih zaštiti.
Dovoljno je prošetati Beogradom pre fudbalske utakmice, kako na stadionu Zvezde tako i na stadionu Partizana. U gradu vlada opsadno stanje. Svuda su posebne jedinice Žandarmerije, u punoj opremi za razbijanje demonstracija, na raskrsnicama su patrole, a zgrada Vlade Srbije „opkoljena“ je jedinicama Žandarmerije.
Očito je da država ne primenjuje sopstvene zakone, odnosno da sudije, kao pripadnici posebne grane vlasti koja bi trebalo da sprovodi zakone, zakone ignoriše. Bitno je da svaki put kada neko kaže nešto protiv suda odmah dignu dževu da je povređeno njihovo pravo na nezavisno odlučivanje i da vlast i mediji vrše pritisak na njih. Što rekoše, nisu nezavisni od razuma. A razum kaže da se napadači na bilo kog građanina Srbije, pa bio on i novinar, moraju najstrože kazniti. Bez obzira na sudsko „čovekoljublje“ prema huliganima.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
