Zdravo za gotovo

Argumentom da je DS osvojila dvocifren broj glasova ako se računaju i tih 200.000 koje su oduzeti manipulacijama vlasti, Pajtić je izabrao loš način da brani svoju lidersku poziciju. Jer, logično sledi pitanje kako je on siguran da je reč o glasovima za DS? I kako je moguće da je DS u Vojvodini, u kojoj je Pajtić na vlasti poslednjih 16 godina, osvojila samo procenat i po više nego na republičkim?

Tvrdnjama suprotnim zdravom razumu – da je DS pod njegovim vođstvom prošla bolje nego što je prošla, ne može se rešiti kriza liderstva u DS. Očigledno je, i bez nekih insajderskih informacija i dubinskih analiza, da u DS postoji više suprotstavljenih struja. I da neki, poput Dragana Šutanovca, smatraju da su veštiji Pajtić od Pajtića. Najmanje jedna struja je za izbor novog i nekompromitovanog lidera, ali da po mogućstvu drži vlast u nekom gradu, ili barem ima neku uticajnu međunarodnu poziciju. Pajtić je, i to treba reći, uspeo da održi DS nakon gubitka vlasti, odlaska Borisa Tadića i Dragana Đilasa, i sačuvao stranku od potpunog urušavanja. Njega je SNS označio kao glavnog političkog protivnika i kako baražnim saopštenjima, tako i pisanjem provladine štampe, omogućio da se DS ustoliči kao glavna opozicija u ne baš slaboj konkurenciji na tom polu. Postignut je politički efekat koji je izbledeo hipoteku prošle vlasti DS vezanu za korupciju. Možda bi i sasvim izbledeo da nije slučaja formiranja vlasti u Starom gradu, opštini sa atraktivnim poslovnim prostorima i drugim javnim prihodima.

Banalno je reći da je sada DS, nakon 26 godina postojanja, na potpunoj prekretnici, odnosno da je napravila pun krug i vratila se na svoje razmere iz 90-ih. Ali, ostavljati utisak kod građana da je sve dozvoljeno radi političkog samoodržanja, da je u trci za predsednika stranke, kao i u lokalnoj koaliciji, dozvoljeno i moguće „prekrajati“ realnost, sigurno ne vodi ponovnom usponu DS. Biti u datim okolnostima pošten prema sebi, građanima i članovima stranke, jeste prvi uslov za stranački oporavak. Jer, demokratiju ne treba shvatiti zdravo za gotovo. I ovu rečenicu nije izgovorio Dragoljub Mićunović, nego Majkl Davenport u intervjuu Danasu krajem 2014. nakon povratka Vojislava Šešelja iz Haga.