Već više nedelja svaki dan slušamo da će nova Vlada Srbije biti formirana „za pet dana“, „do ponedeljka“, „za sedam do 10 dana“… Vidimo da mnogi nemaju nikakvu dilemu da će vlada biti proevropska ko god da je formira. Ja iskreno ne delim to mišljenje. Otac sam dve ćerke i želim da Srbija izgleda drugačije kad one dođu u priliku da samostalno vode svoje živote.
Da bi buduća vlada bila proevropska, rekao bih da jedno od ključnih merila mora da bude vrednost društvene ravnopravnosti, a samim tim i rodne ravnopravnosti. Žensko pitanje, uticaj rodne ravnopravnosti na društveni i ekonomski napredak, definisanje specifičnosti ženskog pogleda na svet, sve su to aktuelne teme koje se bez aktivne uloge žena ne mogu rešavati. Zato se priključujem pozivu u kom se od političkih stranaka koje pregovaraju o sastavu nove Vlade Republike Srbije traži da u budućoj Vladi Srbije minimum 30 odsto ministarskih resora zauzmu predstavnice politički manje zastupljenog pola.
Politički gledano, napredak položaja žena u Srbiji je veliki. Prethodna vlada je napravila ozbiljne pomake u uspostavljanju mehanizama za rodnu ravnopravnost, donela zakone iz oblasti ženskih prava, podstakla mere za ekonomsku samostalnost žena, uvela institut poverenice za zaštitu ravnopravnosti, promenila Zakon o izboru narodnih poslanika (tako da danas u Skupštini imamo 82 poslanice), itd. Sve što je do sada urađeno menja naše društvo nabolje, ali rezultate te promene još uvek ne možemo u potpunosti da sagledamo.
Pojam emancipacije nerazdvojivo je povezan sa demokratskim procesima. U društvima kao što je naše, koja se nalaze u procesu tranzicije, menja se i položaj žena. Iz jednog socijalističkog sistema u kome su ženska prava bila deo ideološkog uređenja države i društva i, svi ćemo se složiti, više deklarativne nego suštinske prirode, društva u tranziciji obavezno upadaju u jedan vrednosni vakuum iz koga je izuzetno teško iskristalisati nove zahteve u oblasti ženskih prava.
U opštoj atmosferi globalne ekonomske krize, osiromašenjem širokih slojeva stanovništva i nekontrolisanim povećanjem socijalnih razlika, pitanje rodne ravnopravnosti često deluje kao jedan od društvenih problema koji nije prioritetan i za koji se uvek ima vremena. Svođenje generalnog zalaganja za veće prisustvo žena na mestima odlučivanja često se u javnosti svodi na isticanje loših pojedinačnih primera. Zato mislim da je upravo problem (ne)ravnopravnosti direktno povezan sa okupljanjem svih građanki i građana jednog društva oko pravca i brzine reformi.
Mi menjamo naše patrijarhalno društvo otvarajući novi prostor ženama da iskažu svoj značajan intelektualni i menadžerski ljudski potencijal, kojem se mora pružiti veća prilika za aktivno učešće u reformama. Primećujem da se i u drugim državama Evrope i sveta dešavaju značajne promene, jer se sve veći broj žena uključuje u rad njihovih vlada. Tradicionalna Francuska po prvi put ima vladu sa gotovo izjednačenim brojem žena i muškaraca. Upravo žene donose novu energiju i snagu vladama zemalja koje su, kao i naša, u krizi, čime se ukazuje na to da je veći broj žena u vladi snaga koja ne sme biti zanemarena. Ovo je prilika da napravimo veliki iskorak i da, kao društvo, pokažemo zrelost i posvećenost temeljnim evropskim i čovečanskim vrednostima. Zato uključite žene u rad buduće Vlade Republike Srbije! Omogućite im da iskažu svoje potencijale i aktivno učestvuju u donošenju odluka koje će odrediti našu budućnost.
Autor je predsednik UO Centra modernih veština
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
