Žuto proleće

Žuto proleće ima samo jedan cilj – destabilizovati aktuelnu vlast, Vučića obavezno, bez obzira na delikatnost trenutka i nepostojanje validne osnove za razumnu i konstruktivnu kritiku. Ali, to nije važno. Ministarstvo „istine“(u senci), bestidno i nemilosrdno, iskoristilo je prirodnu katastrofu za svoje pripreme, trening i „upucavanje“ medijskog naoružanja. Energična i organizovana Vlada u zadatim uslovima više nego vanredne situacije a istovremeno sa nedvosmislenim najavama odlučnih i dubokih rezova u policiji, suočila se sa otrovnom strelicom osvete. Vajne demokrate ne zaboravljaju. Politički poraz ne opraštaju.

Diplomirani cenzori sa dugogodišnjim iskustvom u Srbiji uhvatili su se medijskog mraka „ko pijan plota“, upirući prst, gle čuda, direktno u premijera. Laž svesno predstavljaju kao istinu. Toliko o časti i moralu!

Zanimljivo, niko od oživelih „kritičara“ ili „analitičara“ nije pokušao da rastegne pamćenje i podseti javnost na zaista ozbiljne i drastične slučajeve demokratske cenzure. Očigledno misle da građani Srbije boluju od teškog oblika amnezije iliti traume mozga pa su zaboravili kako je izgledala medijska scena tokom vladavine Demokratske stranke. Bila sam svedok.

Kakva paradigma – DS je bio glavni i odgovorni urednik svih medija, sa diskrecionim pravom da izbacuje emisije iz programskih šema( smetala im je čak i Paramontaža). Ali, njihove naslovne strane još titraju pred očima, sa obiljem optužbi i neistina.

Nesrazmerno veliki interes javnosti se tendenciozno usmerava upravo na ličnosti koje treba da sprovedu i zaokruže reformu policijskog aparata, te se razvila javna rasprava, usmeravana sa krivine, ali prepoznatljiva po boji (žutoj). Očigledna je namera nanošenja političke štete pojedinim ministrima, Vučiću posebno, koji su sebi postavili herkulovski zadatak raščišćavanja i razotkrivanja korupcije i kriminala unutar policije. Na tom nečasnom poslu vlastomrzaca, upinju se svi zlonamernici, kriminalci, gubitnici, lobisti i interešdžije.

Iako su sabotaže neuspele, faze opstrukcije nastavljaju se na nekom drugom polju, sa drugim, opet prepoznatljivim sredstvima.

U jeku hajke i osporavanja svega dobrog, medijsku pažnju privlači i hrvatski reditelj Frljić, koji Vučića u svojoj predstavi želi da prikaže, kako kaže, kao „simptoma bolesnog društva“.

Verovatno misli da je Srbiji potrebniji Sanader.