Pojačani napadi na nezavisne institucije

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

„Zaokupljenost građana Srbije egzistencijalnim problemima ali i sve izraženije razočaranje u ishod demokratskih promena u najvećoj meri utiče i na sve manju spremnost da se uključe u procese koji bi doprineli poboljšanju stanja u društvu, jačanju otpora vlasti, koja nezasluženo dominira javnim prostorom, uspostavljanju demokratskih procedura i punom poštovanju građanskih i političkih prava“, ističe se u izveštaju.

Ovoj nezainteresovanosti, dodaje se, doprinosi i činjenica da nema prostora za javnu debatu koja bi se ticala tema u vezi sa ljudskim pravima, slobode medija i demokratskog pluralizma. „Najveću pretnju konsolidaciji demokratije predstavlja činjenica da je proces izgradnje demokratskih institucija zaustavljen, kao i to što je u poslednjih nekoliko godina od kada je na vlast došla Srpska napredna stranka, a predsednik Vlade postao Aleksandar Vučić, sprovedena veoma uspešna propaganda koja je dovela do slabljenja ne samo političke, već i svake druge opozicije u Srbiji“, piše u izveštaju.

Što se tiče migrantske krize, navodi se u izveštaju, kada se ima u vidu ekonomska situacija u Srbiji, jasno je da veliki priliv može uticati i na promenu odnosa građana prema izbeglicama. „On je u 2015. godini bio veoma tolerantan, ali se ne sme zanemariti činjenica da se građani Srbije suočavaju sa sve većim ekonomskim problemima“, piše u izveštaju.

Kako se dodaje, sve je veći broj osiromašenog stanovništva – privredni rast Srbije nije zadovoljavajući na šta utiče mnogo faktora, a jedan je slab priliv stranih investicija, ali i nedovoljna ulaganja države. „Sve ovo odražava se i na puno uživanje ekonomskih i socijalnih prava građana Srbije. Stopa nezaposlenosti je i dalje visoka… Ni organizacija zdravstvene zaštite nije na zadovoljavajućem nivou. Fond javnog zdravlja je godinama u lošoj finansijskoj situaciji, veliki je broj zaposlenih koji ne ostvaruju pravo na zdravstvenu zaštitu i osiguranje, jer im poslodavci ne uplaćuju doprinose za zdravstvo“, ukazuje se u izveštaju.

Takođe, procesuiranje ratnih zločina nije dovoljno efikasno, a primedbe se mogu uputiti celokupnom pravosuđu zbog hronične neefikasnosti. Sudski postupci dugo traju, a i kada se okončaju u velikom broju slučajeva izvršne presude ostanu neizvršene. „Neefikasnost sudova i nepostojanje njihove nezavisnosti u radu uticali su na rast nepoverenja građana u sudove kao osnovne „čuvare“ njihovih prava. Ovom u prilog govori i činjenica da građani sve češće pribegavaju alternativnim mehanizmima zaštite svojih prava kao što su pritužbe nezavisnim institucijama“, navodi se u izveštaju.

Ipak, dodaje se, već nekoliko godina ova tela su izložena čestim kritikama izvršne i zakonodavne vlasti. „Međutim, izgleda da napadi na ove institucije koji su u 2015. bili pojačani, posebno u odnosu na Zaštitnika građana, nisu promenili utisak javnosti o njihovom radu i što je mnogo važnije nisu obeshrabrujuće delovali na nezavisna tela koja su nastavila i u ovoj godini aktivno i hrabro da ukazuju na propuste , iznose predloge i podnose inicijative u cilju poboljšanja stanja u oblasti ljudskih prava“, ukazuje se u izveštaju.

Navodi se i to da obećana borba protiv korupcije nije dala zadovoljavajuće rezultate, da je veliki broj radnika ostao bez posla – ugašeno je oko 400 državnih preduzeća, a više od 20.000 radnika je uzelo otpremnine – kao i da Srbiji predstoji ozbiljan rad na usvajanju i implementaciji velikog broja propisa, među kojima je najznačajnija promena Ustava i jačanje administrativnih kapaciteta, pre svega javne uprave.

Vlast novinarstvo shvata kao PR

Većina medija u Srbiji piše blagonaklono o vladi, ali vlast svaku primedbu tretira kao pokušaj rušenja premijera Aleksandra Vučića i vlade, pošto novinarstvo shvata kao PR delatnost, rečeno je juče tokom predstavljanja izveštaja. „Tekstovi koji se bave temama o ljudskim pravima, kao što je diskriminacija, položaj posebno ranjivih grupa, prava manjina i verskih zajednica, reforma pravosuđa, obrazovanje, ekonomska i socijalna prava imaju skromni udeo u medijima i obuhvataju manje od 19 odsto tekstova koji su objavljeni u medijima koje smo pratili“, piše u izveštaju Beogradskog centra za ljudska prava.