Srpski kriminalci švercuju kokain iz Južne Amerike

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Prema navodima iz izveštaja, Srbija je tranzitna zemlja za krijumčarenje teških droga, dok se za potrebe domaćeg tržišta kod nas proizvode marihuana i sintetičke droge.

„Organizovane kriminalne grupe iz Srbije i okruženja zajednički učestvuju u krijumčarenju kokaina iz Južne Amerike. Identifikovani trend će se nastaviti uz stalnu promenu modusa krijumčarenja, korišćenjem sofisticiranih načina skrivanja i savremenih informacionih tehnologija u komunikaciji“, stoji u izveštaju.

Iz MUP-a navode da se centralnobalkanska ruta sve manje koristi za krijumčarenje heroina u Zapadnu Evropu, već se zbog manjeg rizika od otkrivanja sve češće koriste pomorski putevi.

„Proizvodnja sintetičkih droga (amfetamina i metamfetina) u ilegalnim laboratorijama je u porastu. Pretpostavlja se da će na domaćem tržištu sve veću opasnost predstavljati improvizovana proizvodnja sintetičkih droga u kuhinjskim laboratorijama što će dovesti do njihove niske cene i veće dostupnosti“, procena je policije.

Tumačeći kriminalne aktivnosti, izveštaj veliki značaj daje problemu iregularnih migracija.

„Kroz Srbiju je za deset meseci 2015. godine otkriveno 15 puta više iregularnih migranata, kao i četiri puta više krivičnih dela nedozvoljenog prelaska državne granice i krijumčarenja ljudi, nego u celoj 2014. godini. Karakteristična je i brza modifikacija podruta iregularnih migranata u okviru balkanske rute, kao i brza modifikacija načina prelaska državne granice“, tvrdi se u izveštaju.

Dodaje se da se pored pojedinaca, ovom kriminalnom aktivnošću bave i organizovane kriminalne grupe, ostvarujući veliku zaradu uz nizak rizik od otkrivanja.

„Visok bezbednosni rizik od iregularnih migracija, proizilazi iz njihovog aktuelnog obima i intenziteta. Takođe, nemoguće je pouzdano utvrditi identitet iregularnih migranata, što ostavlja mogućnost da se među njih infiltriraju pripadnici terorističkih i radikalnih organizacija. Uz to, postoji opasnost da iregularni migranti postanu žrtve trgovine ljudima“, piše u izveštaju.

I upravo je trgovina ljudima, procena je iz izveštaja, još jedan problem na koji bi policija trebalo da obrati pažnju.

„U Srbiji je otkrivena unutrašnja trgovina ljudima, a preovlađujući oblici eksploatacije su seksualna i radna eksploatacija. Zloupotrebe interneta i društvenih mreža utiču na pojavu novih i složenijih modusa trgovine ljudima i na efikasnost u njenom suzbijanju. Internet i društvene mreže daju široke mogućnosti u pogledu vrbovanja žrtava, formiranja odnosa zavisnosti kod žrtava, stvaranja lažnog poverenja i komunikacije sa žrtvama i klijentima, ali i onemogućavanja pravovremenog uvida u pojavu novih modusa trgovine ljudima, a samim tim i reagovanja“, navodi se.

Razbojništva se uglavnom vrše u objektima za prodaju unikatnih predmeta i skupocenih satova, juvelirnicama i zlatarama, kako u regionu, tako i u Centralnoj i Zapadnoj Evropi.

„U Srbiji razbojništva vrše pojedinci, kriminalne grupe i ad hoc formirane grupe, kao i državljani zemalja u okruženju – samostalno ili udruženo sa domaćim državljanima. Trend porasta prisutan je i kod razbojništava u stambenim objektima. Na vršenje razbojništava u velikoj meri utiču izostanak adekvatnih mera fizičko-tehničke zaštite rizičnih objekata i nizak nivo bezbednosne kulture građana“, smatraju u MUP-u.

Razmatrajući krađe motornih vozila u izveštaju se navodi da je Srbija i tranzitna zemlja, ali i konačna destinacija.

„Motorna vozila i motocikli velike vrednosti kradu se i u zemljama Evropske unije, nakon čega se krijumčare i uz falsifikovanu dokumentaciju prodaju u Srbiji i u zemljama u okruženju. Srbija je tranzitna zemlja, ali i odredište za krijumčarena putnička i teretna motorna vozila, motocikle, autobuse, građevinske i radne mašine, bilo da su kradena, iznajmljena u rent-a-car agencijama pa 'skinuta sa osiguranja'“, piše u izveštaju.

Slično je i sa trgovinom oružja, pošto je Srbija tranzitno područje za njegovo krijumčarenje prema Zapadnoj i Severnoj Evropi, a u manjoj meri i zemlja porekla. Prema proceni MUP-a, krijumčarenjem oružja bave se i pojedinci i organizovane kriminalne grupe, čiji su članovi povezani sa kriminalnim grupama u zemlji i u regionu.

Izveštaj koji predstavlja okvir za „strateški razvoj policije“ izrađen je u saradnji sa Misijom OEBS-a u Srbiji, Vladom Švajcarske i Centrom za demokratsku kontrolu oružanih snaga (DCAF).

Siva ekonomija prazni budžet

„Ekonomski kriminal se u Srbiji ispoljava u različitim privredno-finansijskim oblastima, a posebno je naglašeno prisustvo sive ekonomije i poslovanja u toj oblasti. Organizovane kriminalne grupe radi sticanja profita svoju aktivnost usmeravaju na krijumčarenje akcizne robe, kako na domaćem tržištu tako i u inostranstvu, što za posledicu ima smanjenje prihoda u budžetu“, stoji u izveštaju MUP-a o proceni pretnji od organizovanog kriminala.

Tržište nekretnina idealno za prljav novac

Policija smatra da se novac stečen kriminalnim aktivnostima najčešće koncentriše u sferama u kojima postoje potrebe za svežim novčanim kapitalom i u kojima se zaštitne mere identifikacije i sprečavanja sumnjivih tokova novca najmanje primenjuju. „Naročito ranjive za ulaganje 'prljavog' novca su oblasti sa velikom akumulacijom kapitala, kao što je tržište nekretnina“, piše u izveštaju MUP-a.

Čuvajte se pametnih telefona

Trend razvoja savremenih tehnologija doprinosi sve većem broju krivičnih dela visokotehnološkog kriminala. „Visok rizik proizilazi iz nedovoljne informisanosti korisnika o opasnostima u onlajn okruženju i iz nedovoljne svesti o potrebi za merama zaštite. Rizik se dodatno uvećava korišćenjem 'pametnih' mobilnih telefona, posebno primenom tehnika kombinovanih napada kroz upotrebu tehničkih metoda i socijalnog inženjeringa“, upozoravaju iz policije.