Od 2.700 imigranata koji su nameravali da dobiju azil u Srbiji od početka godine, nijedan od njih nije dobio status azilanta. Razlog za to je što mnogi od njih ne sačekaju ni prvostepenu odluku, već nakon mesec ili dva provedenih u našoj zemlji – odu. Najčešće prelaze granicu sa Hrvatskom i Makedonijom, ka svojim krajnjim destinacijama – skandinavskim i zemljama Zapadne Evrope.
Rekordan broj ilegalnih imigranata u Srbiji od početka godine, preko 6.000, posledica su toga što ih Grčka ne zadržava na svojoj teritoriji, već ih upućuje u Makedoniju, a oni iz Makedonije prelaze u Srbiju. Sagovornici Danasa saglasni su da Srbija mora da uspostavi sistem kojim bi se rešio problem prekobrojnih tražilaca azila, jer je na putu da postane nova Grčka. U uspostavljanju novog sistema neophodna je pomoć Evropske unije, pre svega u finansijskom pogledu, jer on puno košta.
Više od 50.000 imigranata iz Azije i Afrike od početka godine zatražilo je azil u Grčkoj. S obzirom na nepostojanje sistemskog rešenja i ekonomsku krizu u toj zemlji, Grčka ne uspeva da reši njihov problem. Nedovoljno šaltera, neobučenost službenika, nepoznavanje jezika, neke su od prepreka na koje nailaze imigranti. Na sam status čeka se i po nekoliko godina, a zbog nedovoljno smeštajnih kapaciteta, najčešće spavaju na ulici. Granična kontrola ka Makedoniji, a potom i prema Kosovu i Srbiji, nije stroga, te uz pomoć lokalnog stanovništva ilegalni imigranti lako dođu do naše zemlje. Ukoliko na granici budu uhvaćeni, odmah zatraže azil, te ne bivaju uhapšeni i procesuirani, već ulaze u pravne tokove. Kako im nije cilj da se zadrže u Srbiji, nakon mesec ili dva kreću put Mađarske.
– Kontrola na graničnim prelazima ka Hrvatskoj i Mađarskoj je znatno stroža. Ukoliko ih policija u ovim zemljama uhapsi, prema Sporazumu o readmisiji koji su ratifikovale zemlje EU, ali i Srbija, imigranti se vraćaju u našu zemlju – ukazuje Nenad Banović, načelnik Uprave granične policije MUP Srbije. On dodaje da je pored povećanja smeštajnih kapaciteta, jedno od rešenja u sporazumu o readmisiji sa Makedonijom.
– Sporazum je potpisan 1. oktobra, ali da bi stupio na snagu neophodno je da se ratifikuje protokol o readmisiji. Makedonska strana odugovlači sa stavljanjem potpisa, jer prema ovim dokumentima, imigranti koji dolaze u našu zemlju preko Makedonije, bili bi tamo i vraćeni – naglašava Banović.
Izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović kaže za Danas da vraćanje azilanata u Makedoniju ili pooštravanje kontrole na granicama, nije dugoročno rešenje kojim bi se sprečio ulaz imigranata u Srbiju.
– Moramo da budemo svesni da će njih biti sve više. Oni dolaze iz zemalja u kojima su im osnovna prava ugrožena, a na nama je da izgradimo dovoljno kapaciteta za njihov smeštaj, otklonimo predrasude i naučimo da živimo s njima, jer će za nekoliko godina sve veći broj imigranata želeti da ostane u Srbiji – kaže Đurović. Kako ne bismo postali „nova Grčka“, odnosno nespremno dočekali situaciju koja će neminovno doći, moramo uspostaviti sistem gde će nam biti neophodna pomoć EU.
– Deportacija predstavlja najmanje izvesnu mogućnost, jer mnogo košta a i zemlje odakle imigranti dolaze nisu one u kojima se poštuju ljudska prava. Neophodna je izgradnja novih centara za azil, ne samo u bivšim vojnim kasarnama, već i blizu naselja, kako bi se oni integrisali u društvo. Moramo ubrzati postupak za dobijanje azila, koji sada traje od tri do šest meseci, angažovati dodatne ljude na tom poslu i uspostaviti sistem zdravstvene zaštite – navodi Đurović, dodajući da su za to neophodna velika finansijska sredstva koja moramo obezbediti uz pomoć EU.
– Potrebno je promeniti zakonodavni okvir i po hitnom postupku doneti zakon o integraciji – zaključuje Đurović.
Statistika
U Srbiji su tokom 2008. azil zatražile 52 osobe. U 2009. bilo je 275 tražilaca azila, u 2010. njih 522, a u ovoj godini ih je 2.700.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
