Bez dokumenata, škole i zaposlenja

– U Srbiji živi veliki broj ljudi koji nikada nisu bili upisani u matične knjige rođenih i oni ne poseduju nikakva dokumenta ili dokaze na osnovu kojih bi njihov status bio rešen. Ta lica su za pravni sistem „nevidljiva“ i zbog toga ne ostvaruju građanska i druga prava, bez dokumenata oni ne mogu da idu u školu, da se zaposle, idu na glasanje i slično, naglašava Janković za Danas. Prema njegovim rečima, najčešće je reč o pripadnicima romske nacionalne manjine, među kojima postoji veliki broj porodica čiji članovi generacijama ne poseduju lična dokumenta i koji zbog života na marginama društva i u stanju socijalne isključenosti ne raspolažu čak ni osnovnim podacima koji su potrebni za upis u matične knjige, kao što su prijava prebivališta ili dokaz o tome da su rođeni na teritoriji naše zemlje.

– Ti ljudi su u velikoj opasnosti da postanu žrtve trgovine ljudima ili organizovanog prosjačenja, a među njima ima i onih koji su sa „druge strane zakona“ i koje je teško procesuirati, ukazuje Janković. On dodaje da se zahtevi za naknadni upis u matične knjige često odbijaju ili se postupak prekida, a podnosioci zahteva se tada upućuju na pokretanje parničnog postupka.

– Upravo zbog toga, izmene i dopune Zakona o vanparničnom postupku trebalo bi da omoguće licima kojima institucionalno nije priznat građanski status, odnosno, koja nikada nisu upisana u matične knjige rođenih, da to učine u postupku pred sudom u razumnom roku i bez prepreka koje su se javljale u dosadašnjoj praksi. U saradnji sa nevladinom organizacijom Praksis i Centrom za unapređenje pravnih studija, prikupili smo sve činjenice i smatramo da će usvajanjem izmena i dopuna Zakona o vanparnično postupku biti omogućeno da se taj problem reši u najboljem interesu građana. Povodom ovog problema razgovarali smo i sa predstavnicima Ministarstva pravde koji su nam rekli da će brzo reagovati, objašnjava Janković.

Ivana Stanković iz nevladine organizacije Praksis, kaže za naš list da su prepreke sa kojima se suočavaju „pravno nevidljiva lica“ brojne.

– Prvi korak koji moraju da učine jeste da se naknadno upišu u matičnu knjigu rođenih. Međutim, često se dešava da oni ne mogu da zadovolje zakonom propisane uslove za upis. Da bi se upisali u matičnu knjigu rođenih neophodno je da obezbede podatke o svom rođenju i poreklu, zatim dokumenta za roditelje i slično. Međutim, u stvarnosti, među licima romske nacionalnosti, postoji veliki broj porodica čiji članovi generacijama ne poseduju dokumente i koji ne raspolažu čak ni osnovnim podacima koji su potrebni za upis u matične evidencije. Istovremeno, oni roditelji koji nemaju lična dokumenta i ne uspeju da se naknadno upišu, ne mogu ni svoju decu upisati u matičnu knjigu rođenih, stvarajući time začarani krug pravno nevidljivih lica, napominje Stankovićeva.

Slučaj Leonore i Kristine

Neobičan je slučaj Leonore i Kristine, koje ne mogu biti upisane u matične knjige rođenih zbog toga što ni njihova majka Mirjana nije upisana u knjigu rođenih.

Mirjana je rođena kod kuće u Vranju pre 23 godine. Majka ju je napustila kad je bila mala pa je Mirjana živela i odrastala u Beogradu sa svojom tetkom, majčinom sestrom. Tetka nikada nije ni pokušavala da je upiše u matičnu knjigu rođenih. O svojim roditeljima ona ne zna ništa, jedino joj je poznato da ima babu i dedu koji žive u Vranju. Mirjana sada pokušava da stupi u kontakt sa njima kako bi proverila da li su im poznati podaci o datumu i mestu rođenja njene majke. Međutim, čak i ukoliko dođe do potrebnih podataka i uspe da pribavi majčina dokumenta, neizvesno je da li će se i na koji način Mirjana upisati u MKR. Pošto su je roditelji napustili nijedno od njih neće moći da da izjavu da je Mirjana njihova ćerka, a zakon ne predviđa način na koji bi Mirjana mogla dokazati ko su joj roditelji, niti daje mogućnost da se neko upiše u MKR bez podataka o roditeljima, osim ako nije reč o nađenoj deci.

Najbrži način

Vitomir Mihajlović, predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, kaže za Danas da bi izmena i dopuna Zakona o vanparničnom postupku predstavljala najbrži način da se „pravno nevidljiva lica“ upišu u matičnu knjigu rođenih.

– Za razliku od komplikovane procedure donošenja zakona, ovo je najbolje rešenje, na taj način bi im se u razumnom roku obezbedila i socijalna i zdravstvena zaštita, ukazuje Mihajlović.