Jedan od važnih problema u izmenama kompletnog seta pravosudnih zakona, čije se usvajanje očekuje tokom oktobra, jeste to što izmene, u kombinaciji, otvaraju veliki rizik od povrede jedne od osnovnih garancija nezavisnosti sudstva – nepremostivosti, ocenjuje u razgovoru za Danas Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije.
– Naime, izmenama Zakona o sudijama biće ukinuta dosadašnja odredba člana 13, po kojoj u slučaju ukidanja suda ili pretežnog dela nadležnosti, sudija nastavlja da obavlja funkciju u sudu koji je preuzeo nadležnost, istog ili približnog nivoa. S druge strane, izmenama Zakona u uređenju sudova menjaju se nadležnosti raznih sudova, a novim zakonom o mreži propisuje se da će biti izabrani predsednici novoustanovljenih i onih sudova čiji su područje ili nadležnost promenjeni i da će biti raspoređene sve sudije u takvim slučajevima. To znači da će se desiti veliki talas „raspoređivanja“ sudija, odnosno njihov trajni premeštaj – kaže Boljevićeva.
Kako objašnjava, problem je što će se to izvršiti bez prethodno ustanovljenih kriterijuma, i to ne samo za premeštanje iz sudova istog, već i različitog stepena.
– Posle reizbora, to će biti još jedan od tektonskih poremećaja u pravosuđu, koji, ako bude izveden na netransparentan i nepravičan način, može dodatno da ugrozi nezavisnost sudijske funkcije – kaže sagovornica Danasa i naglašava da je upravo nezavisnost preduslov za ostvarenje prava građana na pravično suđenje.
Boljevićeva, govoreći o Zakonu o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, koji osnovne sudove vraća u manje gradove, naglašava da javnosti još uvek nije dostupan konačan predlog tog zakona, ali da će, prema dostupnim informacijama, biti oko 70 osnovnih sudova i oko 20 sudskih jedinica.
– Pre 2010. godine bilo je 138 opštinskih sudova. Posle 2010. samo 34 osnovna suda i više od 100 sudskih jedinica, što je uvelo haos i ozbiljno poskupelo troškove pravosudnog sistema. Smatram da bi osnovnih sudova trebalo da bude bar oko 100, ali, u svakom slučaju, bolje je što je sada taj broj povećan na oko 70, jer će se troškovi smanjiti, a građanima će sudovi biti dostupniji – navodi Boljevićeva.
Ipak, ona kaže da je prošle godine, kao član radne grupe za izradu radnih verzija zakona o sudijama, uređenju sudova i o sudskoj mreži, zastupala stav da u odsustvu prave analize, za koju bi trebalo mnogo vremena i novca, kao i nedostajućih podataka, treba poći od stare sudske mreže.
– To je jedino što stvarno znamo – i mane i prednosti te mreže. Takođe, znajući to, smatrala sam da treba da budu ukinuti sudovi samo u onim mestima gde stvarno za njima nema potrebe. I sada sam uverena da je to za nas najbolji pristup – zaključuje Boljevićeva.
Veliki sudovi nisu najefikasniji?
– Teorija da su najefikasniji veliki ili srednje veliki sudovi je prevaziđena. Sudske mreže se, u gotovo svim zemljama, ponovo osmišljavaju s ciljem da sudska funkcija bude skoncentrisana u manje sudove, i to je konstatacija iz prve rečenice aktuelnog strateškog plana Evropske mreže pravosudnih saveta – kaže Dragana Boljević.
Nova mreža od 1. decembra
Nakon što poslanici Skupštine Srbije sledećeg meseca usvoje izmene seta pravosudnih zakona, očekuje se da će nova sudska mreža biti uspostavljena od 1. decembra. Inače, Zakon o sedištima i područjima sudova sada je usaglašen sa Briselskim sporazumom, tako da će status sudova i tužilaštava na Kosovu biti uređen posebnim zakonom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
