– Generalni direktor RTS Dragan Bujošević razgovarao je proteklih dana sa premijerom Aleksandrom Vučićem o visini takse za javni servis. Kako Bujošević objašnjava za Danas, u opciji su bila dva iznosa koja su manja od 500 dinara, ali se sredstva iz budžeta nisu pominjala.

– Do toga je izgleda došlo u razgovoru sa predstavnicima MMF, koji su tražili da Vlada Srbije obezbedi stabilan izvor finansiranja RTS i RTV. Za RTS je to manje nego što smo očekivali, ali to gledaoci neće primetiti. RTS će i dalje biti najgledanija i televizija u koju građani Srbije imaju najviše poverenja. Takođe, zbog toga ćemo morati da primenimo drakonske mere štednje“, ocenjuje direktor RTS.

Na pitanje Danasa da li je RTS zvanično obavešten o toj odluci premijera, Bujošević ističe da je u nedelju i ponedeljak razgovarao sa premijerom i da je „znao šta se sprema“. On dodaje da će finansiranje javnih servisa biti „pola-pola“, iz takse i iz budžeta, ali da bi svakako bilo bolje da je bilo moguće da se kao i u svim zemljama finansira isključivo od pretplate, u kojima država, a ne javni servisi to naplaćuje kroz porez.

– To je najbolji način, a ovo sada je rešenje koje će, pretpostavljam, važiti za narednu godinu“, ukazuje Bujošević, dodajući da će zakon morati da se menja, jer očekuje da će se taksa naplaćivati uz račun za električnu energiju, ali kao sastavni deo.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić odlučio je u sredu da taksa za javni servis neće prelaziti 150 dinara, a da će država uplatiti još četiri milijarde dinara za rad ovih medijskih kuća, zbog čega će Zakon o javnim servisima verovatno morati da se menja do kraja godine. Zakonom, usvojenim prošle godine, predviđeno je da država od 1. januara 2016. prestane da finansira javne servise i da se uvodi ponovo taksa o čijoj visini odluku donosi UO RTS i koji je već pre nekoliko nedelja utvrdio da će ona iznositi 500 dinara. Predstavnici javnih servisa za ovo su, kako kažu, saznali iz medija, a nadležno Ministarstvo kulture i informisanja juče nije odgovaralo na pitanja Danasa.

Takođe, novim zakonom je utvrđeno da javni servisi mogu da se finansiraju delom iz budžeta, ali samo za projekte programa za inostranstvo, namenjene razvoju novih tehnologija i druge projekte od posebnog društvenog značaja. „Odluku o predlogu projekta donosi upravni odbor javnog medijskog servisa do 1. marta tekuće godine za narednu godinu i dostavlja ga republičkom, odnosno pokrajinskom organu nadležnom za poslove javnog informisanja“, navodi se u zakonu.

Predsednik UO RTS, nadležnog za donošenje odluke o visini takse i načinu naplate, barem prema zakonu, Zoran Popović ističe za Danas da o rešenju za finansiranje javnih servisa „ne zna ništa više“ od onoga što smo svi mogli da čujemo u vestima. S druge strane, prema njihovoj računici, to nije dovoljno za rad javnog servisa.

– Sve zajedno ispadne 50 miliona evra godišnje, a mi ne možemo da funkcionišemo bez barem 70 miliona, što znači da ćemo opet biti u minusu za 20 miliona. Nisu bila dovoljna ni sredstva koja smo prošle godine dobili, jer smo bili u minusu 18 miliona, ali smo mogli da živimo – navodi Popović. On dodaje da bi idealno rešenje bilo da se javni servisi finansiraju samo iz pretplate, ali da je situacija takva kakva je.

Podsetimo, uprave RTS i RTV su, kako je Danas prvi pisao, nedavno utvrdile izgled obrazaca i uplatnice za taksu za javni servis, koja počinje da se naplaćuje od 1. januara. Prema Zakonu o javnim servisima, RTS i RTV bi do kraja godine, a potom i svake sledeće godine, trebalo da građanima dostave 12 mesečnih računa za plaćanje takse za narednu godinu. Pretplata je ukinuta 2014. kada je odlučeno da se RTS i RTV direktno finansiraju iz budžeta privremeno u periodu od dve godine, odnosno do 31. decembra 2015. godine.

EFJ: Država mora da obezbedi uređivačku slobodu

U Evropskoj federaciji novinara (EFJ) ističu za Danas da u Evropi postoje različiti načini finansiranja javnih servisa i da je pretplata jedan od načina koji se primenjuje u većini evropskih zemalja, ali da u pojedinim postoji i direktno finansiranje od države. „Nezavisno od načina finansiranja, uređivačka politika javnih servisa mora biti nezavisna. Država mora da na bezbednoj udaljenosti omogući uređivačku slobodu i nezavisnost novinara“, ocenjuju u EFJ komentarišući odluku premijera Srbije.

Obradović: Nastavak Vučićevog voluntarizma

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašin Obradović ocenjuje da takva odluka premijera Vučića nije u skladu sa medijskim zakonima i da je to nastavak voluntarizma premijera koji nije nadležan da određuje takse za javni servis. On podseća da je Zakonom o javnim servisima predviđeno da se RTS i RTV od 1. januara finansiraju naplatom takse, a da će država prestati da izdvaja sredstva iz budžeta za njihov rad.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari