Diković podnosi tužbu po svih sedam tačaka „dosijea“ FHP

Kako saznajemo u Ministarstvu odbrane, tužbu protiv te nevladine organizacije i Kandićeve podneće general Diković lično i ovih dana njegovi zastupnici rade na preciziranju pravnih formulacija, odnosno po kojim osnovama će da terete tuženu stranu (najverovatnije krivično delo uvrede i klevete). Sve bi trebalo da bude poznato najkasnije do kraja ove sedmice, najavljuju naši sagovornici.

U ponovljenim tvrdnjama da je FHP objavio „apsolutne neistine“ i čak „monstruozne laži“ o navodnoj odgovornosti generala Dikovića za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti u periodu 1998-1999. na Kosovu u Ministarstvu odbrane pozivaju se i na jučerašnje saopštenje državnog Tužilaštva za ratne zločine.

„Tužilaštvo je izvršilo proveru navoda Fonda za humanitarno pravo uvidom u sve predmete ratnih zločina koji je Fond naveo u ‘dosijeu Diković’ i utvrdilo da ne postoji bilo kakav osnov za sumnju za krivičnu odgovornost načelnika Generalštaba VS za ratne zločine“, saopštilo je Tužilaštvo.

Navodi se i da je ovaj pravosudni organ postupao po krivičnoj prijavi Fonda od 3. marta 2009. protiv sedam lica za događaje na područjima koje pominje FHP i da na toj krivičnoj prijavi nema imena Ljubiše Dikovića.

Tokom pretkrivičnog postupka do sada je saslušano 120 svedoka, među kojima deset kosovskih Albanaca. „U njihovim izjavama general Diković se pominje samo kao čovek koji je spasio živote tri romska deteta u ratnim događajima koji su se odigrali u Pustom Selu“, piše u saopštenju Tužilaštva.

„Da je postojala sumnja da je general Diković odgovoran za ratne zločine na KiM 1998. i 1999, Haški tribunal bi protiv njega već pokrenuo postupak“, ističe se u saopštenju Tužilaštva za ratne zločine.

Podsetimo, FHP je prekjuče objavio da oficir poput Ljubiše Dikovića nije dostojan da bude načelnik GŠ VS i pozvao nadležne organe da predsedniku Srbije Borisu Tadiću predoče činjenice o postupanju nekadašnjeg komandanta 37. motorizovane brigade tokom rata, kao i dokaze Haškog tribunala o počinjenim ratnim zločinima u zoni njegove komandne odgovornosti.

Fond je objavio „ratni dosije“ generala Dikovića, u kojem se poziva na presudu Haškog tribunala u predmetu Milutinović i drugi, preživele žrtve iz Drenice koje su svedočile u Hagu ili dale izjavu FHP-u, kao na i dokumente iz javne baze podataka Tribunala. FHP smatra da postoje dovoljni dokazi o brojnim, teškim i masovnim zločinima nad albanskim civilima počinjenim 1998-1999. u zoni odgovornosti sadašnjeg načelnika Generalštaba.

„Iako je imao obavezu da spreči ratne zločine, komandant Diković to nije učinio. Do danas, pripadnici i komandanti jedinica koji su sudelovali u izvršenju ratnih zločina u Ćirezu, Starom Čikatovu, Baksu, Vrbovcu i Glogovcu, gde je u toku četiri nedelje ubijeno najmanje 200 civila, nisu procesuirani“, navodi Fond.

Prema navodima FHP, komandanti i pripadnici vojske i policije, među kojima i Diković, učestvovali su i u krađi imovine kosovskih Albanaca zarad ličnog bogaćenja.

Kandić: Sramota za Tužilaštvo kao državnu instituciju

Direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić kaže za Danas da su očekivali da će Dosije o Dikoviću Tužilaštvo za ratne zločine uzeti u razmatranje i poneti se veoma odgovorno prema njemu umesto što su saopštili da su „ekspresno obavili sve provere i utvrdili da nema podataka o krivičnoj odgovornosti Dikovića“. Ona ističe da ne očekuje ništa od Tužilaštva, kao i da njihovo saopštenje predstavlja „sramotu za ovu državnu instituciju, koju degradiraju oni koji je vode i koji pišu ovakva saopštenja, a time nanose i štetu pravosudnom sistemu“. Kandićeva ističe da Fond neće podnositi krivičnu prijavu protiv Dikovića za odgovornost za ratne zločine, zato što je Tužilaštvo moglo da reaguje da je htelo, jer za to ima dovoljno elemenata u dosijeu. Na pitanje Danasa šta očekuje od tužbe koju je Diković najavio da će podneti protiv nje, ona kaže da to „zavisi od toga kojem će sudiji biti dodeljen ovaj slučaj“.

– Treba otvoriti debatu o tome šta se sve događa nakon demokratskih promena 2000. u Srbiji, kada danas državni funkcioneri prednjače u zatvaranju intelektualaca, akademika i aktivista za zaštitu ljudskih prava. Tako nije bilo ni za vreme Miloševića – napominje Kandićeva. B. C.