Država ne priznaje sjeverinske žrtve

Na mestu gde je podignut spomenik žrtvama, okupili su se članovi porodica otetih, predstavnici lokalnih vlasti, Islamske zajednice u Srbiji, civilnog sektora i građana, koji su najpre molitvom odali počast žrtvama jednog od najvećih zločina devedesetih.

Porodice žrtava su nakon otvaranja spomen obeležja simbolično bacile ruže u reku Lim. Niko iz državnog vrha nije bio juče u Sjeverinu.

Tog 22. oktobra 1992, autobus kojim su iz Sjeverina krenuli na posao u Priboj, presrela je paravojna formacija „Osvetnici“, kojom je komandovao Milan Lukić. Iz autobusa, koji je išao preko teritorije BiH – jer je to bio jedini put da se stigne do Priboja – nakon legitimisanja, izvedeni su samo građani koji su imali muslimanska imena. Sve se to dešavalo u Republici Srpskoj, u mestu Mioče. Oni su, potom, kamionom odvezeni u Višegrad u hotel „Vilina vlas“, gde su brutalno mučeni i zlostavljani. Na obali reke Drina streljani su Mehmed Šebo, Zafer Hadžić, Medo Hadžić, Medredin Hodžić, Ramiz Begović, Derviš Softić, Modhad Softić, Mujo Alihodžić, Alija Mandal, Sead Pecikoza, Mustafa Bajramović, Hajrudin Sajtarević, Esad DŽahić, Ramahudin Ćatović, Ediz Gibović i Mevlida Koldžić.

Država im ne priznaje status civilnih žrtava rata. Za telima stradalih se još traga. Poznata je sudbina samo jedne žrtve – Medredina Hodžića, čiji su posmrtni ostaci pronađeni u jezeru Perućac 2010. U noći koja je prethodila otmici, nepoznati počinioci su iz Sjeverina prisilno odveli Sabahudina Ćatovića, brata Ramahudina Ćatovića. Ni njegovo telo nije pronađeno.

Omer Hodžić, najmlađi sin stradalog Medredina Hodžića i predsednik Odbora za organizaciju spomen-obeležja, ističe za Danas da je za njega i sve porodice žrtava 22. oktobar tužan dan i hladan za njihova srca. Kako navodi, od države očekuje da reši pitanje Sjeverina, koji je pravosudni presedan ne samo u Srbiji, već i u Evropi.

Lazar Rvović, predsednik opštine Priboj, rekao je prisutnima da je Balkan prepun spomenika koji razdvajaju, dodajući da će spomenik u Sjeverinu spajati ljude i da će „nas opominjati da samo u jedinstvu možemo imati mir“.

Okružni sud u Beogradu je jula 2005. osudio na po 20 godina zatvora Milana Lukića, Olivera Krsmanovića – obojicu u odsustvu, kao i Dragutina Dragićevića, dok je Đorđe Šević dobio 15 godina. Lukić je početkom avgusta 2005. uhapšen u Argentini i izručen Haškom tribunalu. Na doživotnu kaznu zatvora je osuđen 2009. za zločine u Višegradu. U maju 2011. na teritoriji Višegrada uhapšen je Krsmanović.

Orlović: Građani drugog reda

Sandra Orlović, izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo, kaže za Danas da se zločin u Sjeverinu nikada ne sme zaboraviti, te da je važno da javnost zna da se država prema porodicama žrtava ponaša kao prema građanina drugog reda, „jer im nije formalno priznala status civilnih žrtava rata“. Kako ukazuje, pravda neće biti zadovoljena dok se to ne dogodi.