Država nezainteresovana za žrtve

Na predstavljanju izveštaja „Pravo žrtava na reparacije u Srbiji i standardi Evropskog suda za ljudska prava“, koji je FHP izradio uz podršku organizacije Civil Rights Defenders, Orlovićeva je istakla da se između obaveza države i prava žrtava koja pokušavaju da ostvare nalazi ogromna provalija.

– Srbija kao kandidat za članstvo u EU ne poštuje osnovne standarde Evropskog suda za ljudska prava i Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koji, inače, predstavljaju pravnu tekovinu Unije sa kojim Srbija treba da usaglasi svoj pravni sistem – ukazala je Orlovićeva i dodala da država ne poštuje ni druge međunarodne konvencije, pre svih one iz sistema Ujedinjenih nacija.

Prema njenim rečima, pitanje reparacije žrtava je pitanje kojim se jasno vidi nezainteresovanost državnih institucija za žrtve bez obzira iz koje etničke zajednice dolaze. To se posebno vidi, istakla je Orlovićeva, kroz nameru Vlade Srbije da usvoji Nacrt zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica, „koji preko 90 odsto žrtava koje žive na teritoriji naše zemlje ostavlja bez ikakvog priznanja i prava“.

Inače, u izveštaju su predstavljeni pojedinačni primeri napora žrtava masovnih kršenja ljudskih prava iz devedesetih godina da ostvare pravo na reparacije u Srbiji u sudskim postupcima pred srpskim sudovima, kao i na osnovu Zakona o pravima civilnih invalida rata. Takođe, FHP je analizirao ključne prepreke u neostvarivanju prava žrtava u odnosu na utvrđene standarde Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, definisane kroz praksu Evropskog suda za ljudska prava.

Dževad Koldžić, sin prisilno nestale Mevlide Koldžić iz Sjeverina 1992, rekao je da država članove porodica žrtava nikada nije pitala šta može da za njih učini, već im je rečeno da Srbija nije odgovorna, jer se zločin dogodio na teritoriji druge zemlje.

Optužnica za Srebrenicu vraćena na doradu

Beograd – Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu vratilo je Tužilaštvu za ratne zločine optužnicu u slučaju „Srebrenica“ radi ispravljanja nedostataka. Kako je navedeno u saopštenju Višeg suda, Krivično vanpretresno veće utvrdilo je da optužnica nije propisno sastavljena, zbog čega je 19. januara vraćena Tužilaštvu, a za ispravku je dat rok od tri dana od prijema prepisa rešenja. Tužilaštvo za ratne zločine podiglo je 10. septembra optužnicu protiv Nedeljka Milidragovića, Alekse Golijanina, Milivoja Batinića, Aleksandra Dačevića, Bore Miletića, Jovana Petrovića, Dragomira Parovića i Vidosava Vasića, nekadašnjih pripadnika Centra za obuku „Jahorina“ iz Specijalne brigade Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske. Oni su osumnjičeni da su u Srebrenici počinili ratni zločin nad civilnim stanovništvom, tako što su 14. jula 1995. u hangaru „Kravice“ ubili više stotina muslimana.