Državna tajna jača od prava na istinu

Kako je istakla izvršna direktorka FHP-a Sandra Orlović, izveštaj govori o praksi sistematske opstrukcije pokušaja da se utvrde činjenice o ratnim zločinima počinjenim tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji. Ona je ukazala da žrtve i javnost imaju pravo na uvid u ta dokumenta, „i to pravo im se ne može ograničiti, osim u retkim slučajevima“.

Prema njenim rečima, razlog za odbijanje uvida u dokumenta je izbegavanje kažnjavanja pojedinaca koji su bili na istaknutim položajima u vojsci i policiji i njihovo prisustvo na pozicijama moći sve do danas. Orlović je podsetila da je bivši ministar odbrane Bratislav Gašić samo nekoliko dana nakon što je FHP zatražio dokumenta u vezi sa zločinima koji su počinjeni nad kosovskim Albancima u zoni odgovornosti 37. motorizovane brigade, na čijem je čelu bio aktuelni načelnik Generalštaba Vojske Srbije Ljubiša Diković, tu celokupnu arhivu proglasio državnom tajnom.

Orlović je, u ime FHP-a, pozvala premijera, predsednika Srbije i Narodnu skupštinu da ukinu oznaku tajnosti uz poštovanje minimalnih izuzetaka.

Milica Kostić, direktorka FHP-a za pravna pitanja, istakla je da je ova NVO podnela oko 400 zahteva MUP i Ministarstvu odbrane, te da je „apsolutna većina“ odbijena, uz obrazloženja poput toga da tražene podatke ne poseduju ili da je u pitanju državna tajna.

S druge strane, Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti rekao je da ne može da podrži izveštaj FHP-a, jer, na primer, na nekoliko mesta sadrži ocenu da služba Poverenika nije koristila svoja ovlašćenja, što, prema njegovim rečima, nije tačno. On je ukazao da je njegova služba rešila oko 150 žalbi FHP-a, navodeći, ipak, da izveštaj „u najmanju ruku izaziva sumnju u institucije“. Orlović je na Šabićeve zamerke kratko rekla da služba Poverenika nije bila tema izveštaja.