General Diković tužio Natašu Kandić za klevetu

Tužba je podneta Prvom osnovnom sudu u Beogradu na osnovu sedam tačaka iz dosijea o Dikoviću koji je krajem januara ove godine objavio Fond, a u kojem se tvrdi da je 37. motorizovana jedinica Vojske SR Jugoslavije na Kosovu, kojom je komandovao Ljubiša Diković, a koju je Slobodan Milošević odlikovao Ordenom narodnog heroja, počinila zločine ubistva civila, silovanja, maltretiranja, prebijanja.

Diković je ranije odbacio optužbe FHP i direktorke ove nevladine organizacije Nataše Kandić kao neistine i udar na Vojsku Srbije „kao stabilnu i uglednu instituciju i udar na funkciju načelnika Generalštaba“. On je naveo da je paradoksalno mišljenje FHP da je za pogibiju pripadnika Vojske u svojoj državi 1999. kriv on, a ne teroristička organizacija koja je izvela napad i ubila ljude.

Ministar odbrane Dragan Šutanovac, takođe, je odbacio optužbe Fonda i rekao da su izvršene provere pre nego što je general Diković postavljen na dužnost načelnika GŠ VS. On je dosije Fonda ocenio kao potpuno lažan i dodao da se i „laičkim uvidom“ u personalni dosije generala Dikovića može utvrditi da on nije bio na pozicijama i lokacijama za koje ga FHP optužuje, odnosno da Diković tokom 1994. i 1995. nije bio na prostoru zapadne Srbije, a 1998. nije bio na prostoru Kosova i Metohije.

FHP je objavio da smatra da oficir poput Ljubiše Dikovića nije dostojan da bude načelnik Generalštaba VS i pozvao je nadležne organe da predsedniku Srbije predoče činjenice o postupanju nekadašnjeg komandanta 37. motorizovane brigade tokom rata, kao i dokaze Haškog tribunala o počinjenim ratnim zločinima u zoni odgovornosti ratnog komandanta Dikovića. U Fondu ističu da dokazi na kojima se zasniva presuda Haškog tribunala u predmetu Milan Milutinović i drugi, preživele žrtve iz Drenice koje su svedočile u Tribunalu ili dale izjavu Fondu, kao i dokumenta sadržana u javnoj bazi podataka Tribunala, ukazuju na brojne, teške i masovne ratne zločine, koji su počinjeni prema albanskim civilima u zoni odgovornosti aktuelnog načelnika Generalštaba.

„Tokom NATO bombardovanja, ratni zločini koje su vršili pripadnici Vojske i policije su se ponavljali. Iako je imao obavezu da spreči ratne zločine, komandant Diković to nije učinio. Do danas, pripadnici i komandanti jedinica koji su sudelovali u izvršenju ratnih zločina u Ćirezu, Starom Čikatovu, Baksu, Vrbovcu i Glogovcu, gde je u toku četiri nedelje ubijeno najmanje 200 civila, nisu procesuirani“, navodi Fond.

Tužilaštvo za ratne zločine saopštilo je da ne postoji bilo kakav osnov za sumnju u krivičnu odgovornost generala Dikovića za ratne zločine, kao i da su izvršili proveru navoda FHP „uvidom u sve predmete ratnih zločina koje je Fond naveo u ‘dosijeu Dikovića’ i utvrdio da ne postoji bilo kakav osnov za sumnju za krivičnu odgovornost načelnika Generalštaba VS za ratne zločine“.