Hadžić „pao“ zbog Modiljanija

– Bezbednosno-informativna agencija, koja je uhapsila Hadžića, došla je u posed informacija da će Hadžić ostvariti kontakt sa jednim od tih lica, a taj kontakt je trebalo da se obavi u utorak, ali je odložen za jedan dan zbog napisa u medijima koji su objavili da je Hadžić uhapšen, naglasio je Vukčević. On je dodao da je taj kontakt trebalo da Hadžiću da novac za skrivanje, a tužilaštvu je raniji pokušaj prodaje Modiljanijeve slike, koja je bila u vlasništvu biznismena iz Novog Sada Zorana Mandića, bio znak da je Hadžić ostao bez novca.

– Hadžićevi prijatelji puštali su dezinformacije i napadali u medijima institucije koje sprovode akcioni plan. Želeli su da mu pošalju poruku da se skloni van teritorije Srbije, naglasio je tužilac za ratne zločine. Vukčević nije želeo da otkrije identitet jataka, koji je zadržan u policiji, kao ni ime pod kojim se krio Hadžić. On je naveo da se Hadžić tokom skrivanja kretao i nije bio na jednom mestu. ali i da je Hadžić kod sebe prilikom hapšenja imao pištolj. Tužilac je demantovao da su Hadžiću u skrivanju pomagali Srpska pravoslavna crkva i Vojska Srbije, ali je, kako je rekao, Hadžić „imao kontakte sa nekim sveštenim licima u tom reonu“.

Na saslušanju, koje je počelo u 13,35 u zgradi Specijalnog suda, a na koje je Hadžić ušao brzim koracima u sivoj majici, sa brkovima i bradom od tri dana, bivši predsednik RSK se identifikovao, ali je, kako Danas saznaje, primio optužnicu Haškog tribunala i „bio je kooperativan“. Posle dvadesetak minuta saslušanje je završeno, pa je Hadžić vraćen u pritvor. On će danas razgovarati sa svojom porodicom.

Prema saznanjima Danasa, Hadžić je imao lažni identitet koji mu je dozvoljavao da se kreće slobodno, a odlučio je da se skriva jer nije želeo da otežava položaj pred sudom haških optuženika Jovice Stanišića i Franka Simatovića, „tako da je mogao u početku da se oslanja na logističku podršku ljudi“ njima naklonjenih. Naš izvor objašnjava da bi Hadžić na sudu u svoju odbranu naveo da je na području istočne Slavonije, Baranje i zapadnog Srema „imao nominalnu, a ne efektivnu vlast nad oružanim formacijama“.

Optužnica

Haško tužilaštvo Gorana Hadžića tereti za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti, progon, ubijanje, ukupno 14 tačaka optužnice u periodu od avgusta 1991. godine do kraja juna 1992. Najteža tačka odnosi se na masakr 194 ratna zarobljenika i civila na Ovčari kod Vukovara, ali mu se na teret stavljaju i masakri u Lovasu (minsko polje), Erdutu, Dalju; osim toga, tu su i proterivanja nesrpskog stanovništva, slanje civila u logore na teritoriji Republike Srbije… On je optužen po komandnoj odgovornosti u svojstvu predsednika vlade SAO SBZS, predsednika RSK i lidera SDS za Slavoniju. Optužnica je na snagu stupila 4. juna 2004. kao tajna.

Biografija

Hadžić je rođen u Pačetinu, kod Vinkovaca, Slavonija, 7. septembra 1958. U mladosti je bio član Saveza komunista Hrvatske i dogurao je do mesta magacionera neke lokalne firme u Pačetinu. U trenutku pojave višestranačkog sistema, 1989-1990, učlanio se u Račanov SKH-SDP, ali je uskoro prešao u Raškovićev SDS i postao predsednik prvo opštinskog odbora, a zatim i vukovarskog.

Bramerc: Važan kamen međaš

Hag – Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc ocenio je da je Srbija hapšenjem Gorana Hadžića i Ratka Mladića dokazala „istinsku posvećenost“ saradnji sa Haškim tribunalom. To je novinarima na redovnoj konferenciji za štampu u Hagu preneo njegov predstavnik Frederik Svinen. Bramerc je hapšenje Hadžića, poslednjeg optuženog, pozdravio kao „važan kamen međaš“ u istoriji Tribunala. Glavni tužilac je odao priznanje srpskim vlastima za hapšenje Hadžića, naročito ističući ulogu akcionog tima za potragu, Saveta za nacionalnu bezbednost i operativnih službi koje su sprovele hapšenje.

Jelačić: Pripremamo ćeliju

Hag – Haški tribunal je u komunikaciji sa predstavnicima srpskih vlasti i priprema se za prebacivanje i prihvatanje Gorana Hadžića u pritvorsku jedinicu Haškog tribunala, u Ševeningenu, izjavila je portparolka haškog suda Nerma Jelačić. „Poznato je da postoji određena pravna procedura, koju srpske vlasti moraju slediti pre nego što ga i fizički predaju u našu nadležnost, tako da očekujemo da će konačna odluka biti doneta u roku od nekoliko dana“, rekla je ona. Jelačićeva je dodala da se Tribunal priprema za prihvatanje Gorana Hadžića u pritvorsku jedinicu, kao i za imenovanje sudskog veća, tj. dežurnog sudije pred kojim će se Hadžić izjasniti o krivici, vrlo brzo nakon što bude prebačen u Haški tribunal. D. D.

Hadžićev sin: Prva vest nakon sedam godina

Novi Sad – Članovi porodice Gorana Hadžić izjavili su da su „u šoku“ nakon vesti o hapšenju. „Posle sedam godina ovo je prva zvanična informacija koju smo dobili u vezi sa ocem“, rekao je Hadžićev sin, Srećko Hadžić. „Sedam godina nismo ništa znali o njemu, sem što nam je policija povremeno pretresala kuću. Osim zvanične potvrde predsednika Srbije Borisa Tadića izrečene na konferenciji za novinare niko nam se drugi nije ni javio, niti obratio“, rekao je Srećko Hadžić novinarima. U kući se nalaze još i Hadžićeva majka i supruga.

Fila: Hadžić bio u inostranstvu

Beograd – Advokat Toma Fila, branilac haškog optuženika Gorana Hadžića, izjavio je juče da se ovaj veliki deo vremena krio van zemlje. „Kako i gde se krio, to je na nadležnim organima da utvrde“, rekao je Fila. On tvrdi da njegov klijent nije imao kod sebe nikakva dokumenta, niti je bio naoružan. D. D.

Ignjatović: Nastavljamo tehničku saradnju

Beograd – Direktor Kancelarije za saradnju sa Haškim tribunalom Dušan Ignjatović ocenio je da će nakon hapšenja Hadžića Srbija nastaviti tehničku saradnju sa Tribunalom. „Kao država smo izuzetno zainteresovani za saradnju u oblasti dokumentacije, zaštite svedoka i rad rezidualnog mehanizma koji treba da nastavi posao Haškog tribunala“, istakao je Ignjatović. Prema njegovim rečima, hapšenjem je skinuto veliko breme.

Pretres kuće Hadžićevog kuma

Po naredbi tužioca za ratne zločine Vladimira Vukčevića, pripadnici Službe za otkrivanje ratnih zločina MUP Srbije u decembru prošle godine su pretresli kuću Zorana Mandića, zvanog Mandarina, bliskog prijatelja haškog optuženika Gorana Hadžića u Novom Sadu. Prilikom pretresa tog stana pronađeno je oko pedeset slika velike vrednosti, među kojima i fotografija slike – ulja na platnu, poznatog italijanskog slikara Amadea Modiljanija, koja, po procenama, vredi više miliona evra. Sumnjalo se da je slika Hadžićevo vlasništvo i da je bila namenjena prodaji, kako bi se nabavio novac za Hadžićevo skrivanje.

Mandić je nakon tog pretresa rekao medijima da je on vlasnik slike „Portret muškarca“ Amadea Modiljanija, za koju se sumnjalo da je Hadžićeva i namenjena finansiranju skrivanja. Mandić je svojevremeno tvrdio da je sliku „Portret muškarca“ Amadea Modiljanija (1884-1920) kupio u Parizu 1991, a da je Hadžića upoznao dve godine kasnije u Novom Sadu.

– On jeste moj kum i prijatelj, ali sa ovim uljem na platnu, za koje je 2007. definitivno utvrđeno da je jedno od 360 dela koja čine opus velikog umetnika, nema nikakve veze. Ja sam jedini vlasnik te slike – rekao je tada Mandić.

– Ona je, naravno, i dalje kod mene, ali mi je, zbog odluke Ministarstva kulture da je stavi na listu kulturnih dobara od posebne vrednosti, onemogućeno da je iznesem iz zemlje, pre svega zbog stručne ocene da li je zaista reč o autoportretu, što kod nas ne može da se uradi – naglasio je Mandić.

Što se tiče Hadžića, Mandić je kategorički tada tvrdio da su se poslednji put videli u julu 2004. godine, dan-dva pre nego što je ovaj netragom nestao.

– Tada sam držao prodavnicu u Beogradu, i on je nakratko svratio kod mene, da bi potom nestao – naglasio je Mandić.