Kao jedna od zemalja duž zapadnobalkanske rute Srbija se, u toku 2015. godine, suočila sa nezapamćenim prilivom osoba u potrazi za međunarodnom zaštitom. Tokom prošle godine više od 600.000 izbeglica prošlo je kroz Srbiju u nameri da zaštitu traži u državama članicama Evropske unije – rečeno je na konferenciji Beogradskog centra za ljudska prava održanoj u Medija centru.
Kako je ukazano, iako je Srbija, uloživši velike napore, tim osobama uspela da pruži humanitarnu pomoć, dugoročna rešenja za prihvat izbeglica su izostala. Istaknuto je da se, u svetlu sprovođenja dogovora između EU i Turske i uvođenja restriktivnijih politika u nekim državama članicama Unije, očekuje da će više osoba želeti da trajno ostane u Srbiji, „zbog čega je naša zemlja suočena sa potrebom da što hitnije izgradi sistem integracije i izmeni svoj Zakon o azilu“.
Predstavljajući podatke o tražiocima azila, Nikola Kovačević, pravnik Beogradskog centra, rekao je da je Srbija pratila praksu svih zemalja koje su se našle na ruti izbeglica. Naveo je da su prošle godine primećeni znatni pomaci u radu državnih organa i institucija, pa je tako aerodrom „Nikola Tesla“ omogućio da 300 osoba uđe u Srbiju u potrazi za međunarodnom zaštitom.
Vesna Petrović, izvršna direktorka Beogradskog centra za ljudska prava, ukazala je da se priliv izbeglica smanjio, ali da niko ne zna kako će se dalje odvijati situacija. Kako je objasnila, u 2015. je povećan broj zahteva za azil u Srbiji nego prethodnih godina, kao i da su prvostepeni postupak, kao i praksa Upravnog suda, znatno unapređeni.
En-Bridžit Krum Hansen, šefica Odeljenja za pravnu zaštitu izbeglica UNHCR u Srbiji, istakla je da se Srbija veoma dobro ponela sa izbegličkom krizom, pokazala gostoprimstvo, obezbedila prostor i humanitarnu pomoć. Prema njenim rečima, Srbiji je neophodan jači program integracije i položaja osoba kojima je odobren azil.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
