Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić, koji je nedavno osuđen na 40 godina zatvora zbog genocida u Srebrenici i drugih ratnih zločina, zatražio je juče na statusnoj konferenciji održanoj u Haškom tribunalu da se suspenduje njegov boravak u pritvorskoj jedinici u Sheveningenu, te da da bude pušten na slobodu dok se ne završi žalbeni postupak i izrekne pravosnažna presuda.
Karadžić je prethodno rekao da je u Hag, pre osam godina, došao sa savršenim zdravljem, da se ono svakodnevno pogoršava zbog „tempa rada, nedostatka vremena za pripremu odbrane, nefer suđenja, frustracije s lošom elektronikom iz prošlog veka koja mi oduzima snagu, problemima hrane“. On je naveo da su pravila u pritvorskoj jedinici iz „19. veka, komunistička i kao iz turskih zatvora“.
– Osećam se kao da sam napola sahranjen – rekao je Karadžić i dodao da Holandija nije obezbedila dobre uslove za pritvorsku jedinicu. Za to vreme, naglasio je, razboleo se enormno veliki broj pritvorenika od malignih bolesti, „a nikome nije palo na pamet da uzroke istraži ili da obešteti porodice koje su izgubile svoje najbliže“.
On je ponovio da je „prisiljen“ na najlošije tehničke uslove, te da mu je suđeno na „tuđim jezicima“ i zakonima koji ne poznaju srpsko zakonodavstvo i pojam građanskog rata.
– Bio sam protivnik rata i ratnih zločina. Human, uzdržan, od čega je moja vojska imala štete. Bez svake sumnje sam očekivao oslobađajuću presudu. Već sam se bio spremio i spakovao da idem kući – naveo je Karadžić i dodao da je potom usledila „monstruozna presuda“.
U tom trenutku tužilac je zatražio od predsednika Mehanizma za međunarodne krivične sudove, sudije Teodora Merona, koji je i zakazao ovu statusnu konferenciju, i to na zahtev Karadžića, da prekine bivšeg predsednika RS, jer govori o presudi, a ne o temama iz zahteva, na šta je sudija rekao da će mu dati još pet minuta.
Karadžić je potom nastavio i rekao da ga je presuda zaprepastila, da nije verovao šta mu se dešava, a onda i predložio da njegov boravak u Hagu bude suspendovan i da bude pušten na slobodu dok se ne završe sve pravne radnje, pogotovo zbog mogućeg oboljenja od malignih bolesti.
Sudija Meron je rekao da je vrlo ozbiljno primio k znanju pritužbe Karadžića, posebno o malignitetu, dodajući da ukoliko želi da podnese zahtev za puštanje na privremenu slobodu zna kako se to radi, a isti će biti uzet u razmatranje. Dodao je da Tribunal „deli pravdu na vrlo uverljiv, verodostojan i razuman način“, te da je to mišljenje najvećeg dela međunarodne zajednice.
Tužilaštvo na izneto nije imalo komentar.
Piter Robinson, pravni savetnik Karadžića, rekao je da se njegov klijent otkako je osuđen ponaša kao „tigar u kavezu“ i da ga je vrlo uznemirila presuda. Iako je sudija Meron još na početku statusne konferencije rekao da na njoj neće biti reči o žalbenom postupku na presudu, već o zdravstvenom stanju Karadžića i uslovima u pritvoru, Robinson je pokušao da priča o produžetku roka za žalbu, ali ga je sudija Meron prekinuo.
Na kraju je Karadžić zatražio novi kompjuter, a sudija mu je rekao da će i to biti razmotreno.
Povišena kazna Gvozdenu
Apelacioni sud u Beogradu povećao je za dve godine kaznu bivšem pripadniku Vojske Republike Srpske Miroslavu Gvozdenu zvanom Mićan, i osudilo ga na 12 godina zbog ubistva tri civila i pokušaju ubistva jednog na teritoriji Sanskog Mosta, u decembru 1992. godine. Kako je navedeno u odluci suda objavljenoj na njegovom sajtu, usvojena je žalba Tužilaštva za ratne zločine i preinačena prvostepena presuda, kojom je Gvozden bio osuđen na 10 godina zatvora u septembru prošle godine.
D. D.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
