Potomci Milana Nedića, koji su pre dva dana Agenciji za restituciju podneli zahtev za povraćaj imovine ovog predsednika vlade u vreme okupacije Srbije od nacističke Nemačke, zahtevaju da im se vrati deo zgrade na uglu Nemanjine i Ulice kralja Milana, gde se sada nalazi Narodna banka, Zemunski park i placeve u Zemunu i Grockoj. Takođe, njegovi naslednici zahtevaju i naknadu od knjiga, čiji je autor Milan Nedić.
Aleksandar Nedić, praunuk generala Milana Nedića, kaže za Danas da generalovi potomci već godinama pokušavaju da dođu do njegovih posmrtnih ostataka i ostvare pravo na nasledstvo iz njegovog testamenta. Naš sagovornik napominje da je njegov pradeda bio bogat čovek, kao i da tokom Drugog svetskog rata nije stekao ništa od imovine.
– Zgrada u Nemanjinoj ulici je sagrađena još 30-ih godina, mnogo pre Drugog svetskog rata, Zemunski park je nasledio od svojih roditelja, kao i placeve u Grockoj, gde je i rođen. Sve to je dokumentovano i u njegovom testamentu, koji je prvi put objavljen prošle godine, ističe Nedić.
On dodaje da iako su se još 2007. godine obratili državnim institucijama, još uvek nisu dobili nikakve konkretne odgovore.
– Mi smo se prvi put 2007. obratili vladi, MUP-u i Ministarstvu pravde kako bismo saznali gde je grob Milana Nedića i kako bi nam se dali njegovi posmrtni ostaci. Samo nam je MUP odgovorio, rekavši da to nije u njihovoj nadležnosti i uputili su nas na Ministarstvo pravde. Do danas, međutim, mi nismo dobili odgovor iz tog ministarstva, niti od sudova, naglašava Nedić.
Bojan Dimitrijević, istoričar i autor knjige „Vojska Nedićeve Srbije“, objašnjava za naš list da je smrću generala Nedića postupak protiv njega prekinut.
– Pošto ne postoji nikakva presuda ili optužnica, rođaci mogu da ostvare svoje pravo. General Nedić je pozitivna ličnost u istoriji Srbije u Drugom svetskom ratu. Njemu se pripisuje kolaboracija, odnosno činjenica da je bio predsednik srpske vlade pod okupacijom. Međutim, ni dan-danas ljudi ne razumeju njegovu žrtvu da se prihvati tog položaja kako bi se sprečile nemačke represalije, koje su sprovođene kao odmazda za ustanak u Srbiji, ističe Dimitrijević.
S druge strane, istoričar Predrag Marković ističe za Danas da general Milan Nedić ne može biti rehabilitovan, jer je on „bez svake sumnje bio saradnik okupatora“. On naglašava da problem, kada je u pitanju povraćaj imovine predstavlja i Zakon o restituciji, koji u određenim delovima nije najjasniji.
– Do sada je u Šapcu bilo slučajeva da je imovina vraćena vlasnicima koji su bili osuđeni zbog saradnje sa okupatorima i koji su rehabilitovani. Međutim, general Nedić ne može biti rehabilitovan, ne samo zato što nije ni osuđen već i zato što je on nesumnjivo bio saradnik okupacionih snaga, ukazuje Marković.
Podsetimo, Milana Nedića komunističke vlasti teretile su za saradnju sa Nemcima i izdaju, a proces je prekinut kada je umro, navodno skočivši kroz prozor zatvora 4. februara 1946.
Saradnja sa Mihailovićem
Svedočeći u postupku o pravnoj rehabilitaciji Dragoljuba Draže Mihailovića pred Višim sudom u Beogradu, istoričar Bojan Dimitrijević je nedavno ispričao da Milan Nedić i Mihailović nisu zbog ličnih odnosa sarađivali sve do 1944. Kako je naveo, pre rata Nedić je kao ministar odbrane kaznio generala Mihailovića sa 30 dana kućnog zatvora, zbog predloga da se stvore nacionalne vojske u bivšoj Jugoslaviji. Kada su krajem rata njihovi kontakti obnovljeni, posredovao je Aleksandar Mišić, sin vojvode Živojina Mišića.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
