Inicijativa mladih za ljudska prava, Fond za humanitarno pravo i Kuća ljudskih prava i demokratije pozvale su, povodom 21. godišnjice genocida u Srebrenici, poslanike i poslanice Skupštine Srbije da organizuju svečanu sednicu koja će početi minutom ćutanja u znak sećanja na više od 8.000 nevino stradalih, da usvoje deklaraciju kojom će osuditi genocid na način na koji je to urađeno rezolucijom Evropskog parlamenta, kao i da učestvuju na komemorativnom skupu koji će ispred zgrade parlamenta biti organizovan 11. jula.
Imajući u vidu u kakvoj atmosferi je proteklo obeležavanje 20. godišnjice genocida u Srebrenici, smatramo da je od izuzetne važnosti da se najviše predstavničko telo u Srbiji jasno odredi prema ovom događaju, istaknuto je juče na konferenciji za novinare ove tri nevladine organizacije.
Podsetimo, prošle godine je MUP Srbije zabranio komemorativnu akciju „Sedam hiljada“ sa objašnjenjem da državne institucije ne mogu da osiguraju bezbednost na skupu na kojem je trebalo da se oda počast ubijenima u Srebrenici 1995. Takođe, direktorka Inicijative mladih za ljudska prava, Anita Mitić, dobila je prekršajnu prijavu zbog toga što je na svom privatnom fejsbuk profilu pozivala građane i građanke da u noći uoči 11. jula dođu ispred zgrade Predsedništva i paljenjem sveća odaju počast žrtvama genocida u Srebrenici.
Mitić je juče izjavila da Srbija ne može da bude lider pomirenja u regionu ako ne prizna da je u Srebrenici počinjen genocid. Jovana Spremo iz Komiteta pravnika za ljudska prava – Jukom, istakla je da je nužno napomenuti zašto je važno komemorativno okupljanje povodom 21. godišnjice genocida u Srebrenici – zbog toga što je primetan dugoročni obrazac kada su okupljanja u pitanju, jer ih policija zabranjuje bez objašnjenja ili šturog objašnjenja, ili ne pravi razliku, pa zabrani i skup i kontraskup.
– Ključno je to šta je prošlogodišnja zabrana skupa imala za posledice. Jedna je krivična prijava protiv Anite Mitić. Pitanje je kako je došlo do targetiranja Anite, ali i činjenica da je prijava pokrenuta u pravnom vakuumu, s obzirom na to da je tadašnji zakon proglašen neustavnim – objasnila je Spremo.
Prema njenim rečima, ključno je da konačno dođe do glasnog političkog stava o genocidu u Srebrenici. U tom smislu, dodala je, parlament mora da usvoji novu deklaraciju kojom će osuditi genocid. Ona je podsetila i na napade na branitelje i braniteljke ljudskih prava, kao i na procesuiranje odgovornih od strane Srbije, ali i ukazala na „političke predstave“ od izvinjenja Borisa Tadića do posete Aleksandra Vučića.
Nemanja Stjepanović iz Fond za humanitarno pravo, rekao je obeležavanje genocida u Srebrenici ne sme izgledati kao prošle godine kada je skup bio zabranjen. On je podsetio da Vlada Srbije i parlament, sem posete Vučića Potočarima, nisu ni na koji način obeležili 11. jul, već su taj skup zabranili i sprečili usvajanje britanske rezolucije o srebreničkom genocidu.
– Srbija je nastavila da zataškava činjenice i negira genocid, a rezultat toga će biti revizija istorije, što može da dovede ne do pomirenja, već do potencijala za nove sukobe – istakao je Stjepanović i naveo da srpski narod nije genocidan i da mora da osudi one koji su genocid počinili. Prema njegovim rečima, parlament mora da održi svečanu sednicu, usvoji deklaraciju i pridruži se komemorativnom skupu 11. jula.
– Uvažavanje svih žrtava rata je prvi korak ka pomirenju – naglasio je Stjepanović i ukazao da Srbija nije bila puki posmatrač, već je igrala aktivnu ulogu 1995. u Srebrenici. On je dodao da je dokazano da su srpske specijalne jedinice učestvovale u napadu na Srebrenicu i imale udeo u egzekuciji zarobljenika. Stjepanović je naveo da sve vlasti u Srbiji održavaju kontinuitet sa ratnim rukovodstvom iz devedesetih, umesto da se od njih ograde i da ih osude.
– Srbija je ključna za pomirenje u regionu i vlast mora da bude svesna da je prvi korak ka tome osuda genocida u Srebrenici – rekao je Nemanja Stjepanović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
