Ako stručna javnost sada ne bude reagovala i Ministarstvo pravde ne bude povuklo sporne izmene zakona mi smo sigurni u to da će delovi Akcionog plana za poglavlje 23, koji se odnose na izbor sudija i javnih tužilaca, biti “vraćeni“ od ekspertskih timova EU na doradu. Na taj način ćemo izgubiti još više vremena u evrointegracijama, a posledice izbora kadrova za sudije i javne tužioce ćemo osećati decenijama – rekla je za Danas Nina Nicović, potpredsednica Asocijacije pravosudnih savetnika Srbije (APSS)
Sporne izmene zakona o kojima govori se odnose na izmene Zakona o sudijama, Zakona o javnom tužilaštvu i Zakona o Pravosudnoj akademiji koje bi, prema planu, u septembru trebalo da budu usvojene u parlamentu. Izmene se u dobroj meri odnose na način na koji će ubuduće biti rangirani i birani kandidati za prvo postavljenje na mesto sudija i zamenika javnih tužioca. Prema nacrtu izmena, potencijalni kandidati bi trebalo da polažu ispit koji organizuju Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca. Ipak, ukoliko prođu izmene zakona, to neće važiti za pravnike koji su završili Pravosudnu akademiju, pošto će se njima, umesto ispita, gledati uspeh na Akademiji. Brojna pravnička strukovna udruženja smatraju da bi na taj način određene kategorije pravnika bile nepravedno diskriminisane i dodatno, da izvesne nejasnoće u predloženim izmenama ostavljaju prostor za zloupotrebe prilikom izbora nosilaca sudijskih i tužilačkih funkcija.
Iz tog razloga, Ambasada Finske u Srbiji je u ponedeljak organizovala okupljanje odeljenja vladavine prava međunarodnih organizacija i ambasada u Srbiji kako bi diskutovali o primedbama koje Asocijacija pravosudnih savetnika ima na set izmena zakona. Podsetimo, podršku za ovu inicijativu APSS je dobila od Društva sudija Srbije, Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, Advokatske komore Beograda i Advokatske komore Srbije.
– Na tom sastanku smo imali jedinstvenu priliku da izložimo primedbe na najnovije nacrte izmena i dopuna Zakona o sudijama, Zakona o javnom tužilaštvu i Zakona o Pravosudnoj akademiji, a koje će bukvalno uticati na to koji kvalitet sudija i javnih tužilaca će biti izabran narednih nekoliko decenija. Upravo zbog toga smo skrenuli pažnju na to da za najbolje rešenje mora da postoji istinska javna rasprava da bi se predlozima najznačajnijih aktera u srpskom pravosuđu došlo do trajnog rešenja koji će osigurati biranje zaista najboljih kandidata za tako važne funkcije kao što su sudijska i javnotužilačka, rekla je Nicovićeva.
Prema njenim rečima, izmene tako krucijalnih zakona ne bi smele da se donose na brzinu.
– Ono što smo mogli da čujemo od prisutnih predstavnika ambasada i međunarodnih organizacija je da zaista mora da se počne sa primenama zakona koji su tu i koji u sebi već nose mehanizme za selekciju najboljih kandidata za sudije i javne tužioce, jer koliko god Srbija želela da se približi Evropi uvek mora da uzme u obzir 'stanje na terenu' i da upravo tu svoju različitost kadrova od sudijskih i javnotužilačkih pomoćnika, advokata, pa do polaznika početne obuke Pravosudne akademije uvrsti u trajno rešenje, a ne da nepovratno izgubi najiskusnije kadrove zbog pukog ispunjavanja forme'', navela je Nicovićeva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
