Genocida nije bilo niti nad Hrvatima niti nad Srbima na teritoriji Hrvatske u ratu tokom devedesetih godina. Zato su i tužba i protivtužba pravno neosnovane – kaže za Danas najpoznatiji hrvatski advokat Anto Nobilo, povodom rasprave koja počinje 3. marta pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu po uzajamnim tužbama Hrvatske i Srbije za genocid tokom rata u Hrvatskoj, od 1991. do 1995. godine.
- Da li je bilo pametnije da su tužbe povučene?
– Bilo bi pametnije. Genocida, na svu sreću, nije bilo. Pravna situacija je nesporna i ona proizilazi iz prakse međunarodnih sudova. Od vaganja dve vlade i odluke za povlačenje tužbi izlazimo iz domena prava i ulazimo u sferu čiste politike – tajminga i trenutka kada vladama Hrvatske i Srbije odgovara da načine takav potez i povuku tužbe, a da ne naprave sebi političku štetu.
- Da li će do početka procesa doći trenutak kada će tužbe, ipak, biti povučene?
– Očigledno da taj trenutak, bar što se tiče Hrvatske, nikako da dođe. Hrvatska politika je postavila niz uslova pod kojima bi mogla da povuče tužbu, ali to nisu pravni uslovi niti su u neposrednoj vezi sa samom tužbom – poput povratka kulturnog blaga ili zahteva za podatke o nestalim osobama. Faktički, traži se jedan „elegantan“ politički izlaz da se tužba povuče, a da vlastima u Hrvatskoj to ne donese štetu.
- U pitanju su političke kalkulacije?
– Kad čitate između redova, vidite da su i sami političari svesni da su obe tužbe besmislene, ali niko nema dovoljno političke hrabrosti da ih povuče. Poznajući situaciju, Vladi Hrvatske će najmanje štetiti ako ne odustane od tužbe jer su ti procesi dugi, a ona računa da će politička naplata doći u neko drugo vreme, kada vladu budu činili neki drugi ministri. Kalkuliše se sa time da bi odluka o povlačenju u jednom delu hrvatske javnosti mogla izazvati negativne reakcije, a desno-nacionalistička opozicija bi to i te kako mogla da iskoristi u borbi za vlast.
- Mogu li se tužbe povući nakon što proces počne?
– Kad proces počne, postoji mogućnost vansudske nagodbe. Vlade treba da imaju u vidu da je to teže učiniti što vreme bude dalje odmicalo, kao i da će troškovi suđenja biti sve veći.
- Koliki su to troškovi?
– To niko sa preciznošću ne može da zna. Obe strane su angažovale međunarodne pravne stručnjake, čiji rad puno košta. Postoje i sudski troškovi koji se moraju plaćati. Međunarodni sud pravde u Hagu ne radi za džabe. Najveći trošak su ipak međunarodne advokatske kancelarije koje zastupaju i jednu i drugu stranu.
- Zašto mislite da će proces trajati dugo? Koliko bi to moglo da bude?
– Pa vidite koliko je prošlo od podizanja tužbe, do zakazivanja prvog ročišta. Hrvatska je tužbu protiv tadašnje SRJ podnela još u julu 1992. Koliko će proces trajati zavisi o broju dokaza koji budu izneti, ali da će biti dug i skup, u to sam siguran.
- U kojoj meri će početak procesa po međusobnim tužbama za genocid uticati na međusobne odnose Hrvatske i Srbije?
– Ne možemo reći da smo i sada u prijateljskoj, mirnodopskoj fazi. Naravno, to je direktna posledica rata. Međutim, ovaj proces je nastavak ratnih događanja iz devedesetih godina, i sigurno će dovesti do dodatnog zahlađenja odnosa. A upravo bi trebalo da bude suprotno. Srbija je naš sused, krenula je ka Evropskoj uniji, mi smo već tamo, i naš interes bi bio da Srbija uđe u EU i da naši odnosi budu partnerski, prijateljski i srdačni. To će biti teško, ako imamo ovako ozbiljnu parnicu sa ovako teškom temom.
- Da li će početak procesa i neminovni medijski izveštaji o njegovom toku dovesti do pojačane aktivnosti ultradesničarskih grupa u obe države?
– Da. Ultradesničarske grupe žive od ovakvih priča. One postoje i funkcionišu zahvaljujući ovakvim temama koje se nameću javnom mnjenju. Zasigurno će početak i tok procesa stalno oživljavati antagonizam između Hrvatske i Srbije. Ponovo će se pokretati pitanje mrtvih, nestalih, uzroka rata, prebrojavanja žrtava… To su teme koje će opterećivati naše odnose na nepotreban način, jer ništa neće rešiti, samo će „zagaditi“ medijski i politički prostor.
Proces
Glavna usmena rasprava po tužbi Hrvatske i protivtužbi Srbije za genocid počeće 3. marta. Predviđeno je da prvo argumente izlaže Hrvatska od 3. do 7. marta, zatim Srbija od ponedeljka 10. marta do petka 14. marta, dok će 18. marta biti primedbe Hrvatske na kontraargumente Srbije. Hrvatska je tužbu protiv tadašnje SRJ podnela u julu 1992, a Srbija je kontratužbu sudu dostavila u januaru 2010.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.