O diskriminaciji treba da se priča

Članom 54, koji je u Krivičnom zakoniku od decembra 2012, uveden je zločin iz mržnje kao posebna, odnosno obavezujuća otežavajuća okolnost za izricanje kazni za dela učinjena iz mržnje na osnovu rase, veroispovesti, nacionalne ili etničke pripadnosti, pola, seksualne orijentacije i rodnog identiteta.

Državna sekretarka u Ministarstvu pravde Gordana Stamenić istakla je da je pravni okvir u borbi protiv diskriminacije zadovoljavajući, ali da je potrebno podizanje svesti građana o tom problemu.

– Pripadnici LGBT populacije su izloženi homofobiji i netoleranciji, što za posledicu ima njihovu izolaciju u društvu i pojavu različitih oblika diskriminacije. Takođe, lica lišena slobode u zatvorima i psihijatrijskim ustanovama često su žrtve torture – ukazala je Stamenićeva. Ona je dodala da bi trebalo da se vodi statistika o zločinima iz mržnje kako bi imali precizne podatke o tome ko su najčešće žrtve, a ko počinioci krivičnih dela i sa kojim motivima.

Predstavnik Uprave policije Ministarstva unutrašnjih poslova Aleksandar Vasilijević naglasio je da statističke podatke, pored MUP, treba da vode i pravosudni organi.

– Prema podacima MUP, broj krivičnih dela zbog rasne, nacionalne, verske mržnje i netrpeljivosti opada. Od 2008. do 2012. godine zabeleženo je 205 takvih dela, rasvetljen je 131 slučaj, a 237 osoba je prijavljeno – naglasio je Vasiljević.

Milan Antonijević, direktor Komiteta pravnika za ljudska prava, pozdravio je izmene Krivičnog zakonika, koje su inicirale Jukom i GSA, naglašavajući da bi lista ugroženih kategorija stanovništva obuhvaćenih članom 54 trebalo da bude proširena i na osobe sa invaliditetom, jer su i one često žrtve diskriminacije i nasilja.

– O zločinu iz mržnje treba da se govori u celoj Srbiji, kako bi se promenila svest ljudi i ukazalo na ove probleme. Takođe, adekvatna primena zakona je ključna, a čest problem u praksi predstavljaju tužioci koji u poslednjem trenutku prekvalifikuju optužnicu – ukazao je Antonijević.