Optuženi za zločine još uvek aktivni u Vojsci

Na pitanje Danasa da li će nadležni nešto preduzeti protiv optuženih, odnosno da li će oni biti udaljeni iz Vojske, u resornom ministarstvu nam je rečeno da će „Ministarstvo odbrane, Vojska Srbije i Vojnobezbednosna agencija postupati isključivo po zahtevu Tužilaštva i suda i odgovoriti na sve njihove zahteve kako bi se utvrdilo da li je izvršeno krivično delo ratnog zločina“.

S druge strane, Fond za humanitarno pravo (FHP) zahteva od načelnika Generalštaba VS Ljubiše Dikovića da Gavrilovića i Kozlinu udalji iz Vojske do okončanja postupka. U FHP-u objašnjavaju da, u skladu sa članom 77 Zakona o Vojsci Srbije, vojno lice može biti udaljeno sa dužnosti ako je krivično delo za koje je optuženo „takve prirode da bi bilo štetno po interes službe da takvo lice i dalje ostane na dužnosti“.

Inače, Tužilaštvo za ratne zločine je početkom novembra podiglo optužnicu protiv Gavrilovića i Kozline za ratni zločin protiv civilnog stanovništva i optužnicom im je stavljeno na teret da su kao nekadašnji pripadnici 549. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije (549. mtbr VJ), zajedno sa drugim pripadnicima Pozadinskog bataljona, 25. marta 1999. godine ubili najmanje 27 civila, stanovnika sela Trnje kod Suve Reke na Kosovu – starije muškarce, žene i decu, među kojima i dečaka starog četiri godine.

Kako se navodi u optužnici, Gavrilović je izdao naređenje da u selu „ne sme biti preživelih“, a Kozlina je jednom starcu pucao u glavu kako bi drugim vojnicima pokazao kako da ubijaju civile. Inače, o ulozi i odgovornosti Gavrilovića i Kozline za počinjene zločine svedočili su, pod merama zaštite, dvojica bivših pripadnika 549. mtbr VJ, 2002. godine u predmetu protiv Slobodana Miloševića, kao i 2007. u predmetu protiv bivšeg predsednika Srbije Milana Milutinovića i drugih.

U FHP naglašavaju da se zadržavanjem optuženih za ratne zločine u institucijama otežava proces vraćanja poverenja u rad institucija koje su učestvovale u najtežim zločinima.