Svaka četvrta predstavnica ili predstavnik LGBT populacije u Srbiji su izloženi fizičkom nasilju. Uglavnom zbog straha, većina njih ne traži pomoć od policije. Napade, ipak, prijavljuju LGBT aktivisti i aktivistkinje, koji su neretko izloženi verbalnom i fizičkom maltretiranju. Međutim, čini se da policija, bar u poslednje vreme, ne uspeva da ispuni svoju dužnost.
Jedan od poslednjih napada za koje je javnost saznala isključivo zbog toga što je među četiri prebijene pripadnice LGBT zajednice bila i aktivistkinja Organizacije za lezbejska ljudska prava – Labris, Dragoslava Barzut, policija i dalje nije rešila. Napad se dogodio u noći između 26. i 27. septembra u beogradskom lokalu „SFRJ“. Huligani su jednoj od četiri napadnute devojke naneli telesne povrede po glavi i vratu, drugoj po butinama i trećoj lakše povrede glave. Prvi napadač je viknuo „Lezbejke“, drugi „Mamu ti lezbejsku“. Labris i Jukom – Komitet pravnika za ljudska prava podneli su krivične prijave protiv dva nepoznata lica.
„Predmet fizičkog napada na mene i moje prijateljice predat je Prvom osnovnom javnom tužilaštvu 1. oktobra. Zaveden je pod brojem KTR 5326/15, a nadležna tužiteljka je Tatjana Mihailović. Naknadno, 14. oktobra Policijska uprava za javni red i mir uputila je dopis, dopunu policijskog izveštaja. Još uvek nije podignuta optužnica, počinioci nisu uhvaćeni“, napisala je nedavno Barzutova na svom Fejsbuk profilu.
Početkom septembra kod Sava centra napadnut je LGBT aktivista i urednik gej magazina „Optimist“ Predrag Azdejković. Dvojica momaka od 20-ak godina su ga, dok su napuštali gradski prevoz, gađali zgužvanim papirom, pretili da „peder gradom neće šetati“ i šutnuli ga u stomak. Policija još nije pronašla napadače, iako u novim autobusima javnog prevoza postoje kamere.
Gej aktivisti i članu Organizacionog odbora Beograd Prajda, Bobanu Stojanoviću dva puta je napadnut stan. Jednom 2013, drugi put prošle godine. U oba slučaja policija nije našla napadače. Neonacistička grupa „Borba 18“ demolirala je njegov stan 2013. Pored ulaznih vrata nacrtan je veliki kukasti krst i precrtani simboli gej zajednice. Napadači su na vratima zalepili preteće nalepnice, poput: „Znamo gde živite, znamo kada spavate“. Drugi put, 2014, razbijeni su prozori. Međutim, policija nije htela da dođe na lice mesta, jer, kako mu je rečeno, nije bilo indicija da je to neko počinio iz mržnje.
– Iako su nepoznati počinioci još pre dve godine napali stan mog partnera i mene, i dalje nije ništa rešeno. Prvo su mi rekli da ćutim šest meseci da ne bih remetio istragu. Međutim, ništa nije urađeno, niko nije priveden i nemamo nikakvu informaciju. Posledica toga je da se ne osećamo sigurno u tom stanu i da, pored svog stana, mi sada rentamo drugi, što nas dodatno košta. Nebezbednost povećava troškove života, ukazuje Stojanović za Danas.
Povodom ovih napada reagovale su nezavisne institucije, brojne nevladine i međunarodne organizacije. Tako je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković zatražila hitnu reakciju nadležnih institucija, ali i pored toga napadi na LGBT aktiviste nisu rešeni.
– Verbalne pretnje i fizički napadi apsolutno su nedopustivi i obaveza policije i svih nadležnih je da štiti sve naše građane i građanke bez obzira na njihovu seksualnu orijentaciju ili bilo koje drugo lično svojstvo, izjavila je Jankovićeva.
Uznemirujući komentari
Labris i Jukom su saopštili da su se u javnosti, nakon izveštavanja medija o prebijanju četiri predstavnice LGBT populacije, u pojedinim dnevnim novinama pojavili onlajn komentari uznemirujućeg sadržaja, koji otvoreno podržavaju, ali i pozivaju na nasilje. Ovi i svi slični komentari, potpisani pseudonimom, prijavljeni su Odeljenju za visoko-tehnološki kriminal.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
