Na 8. mart će mnoge žene koje rade u vojsci i policiji od svojih kolega dobiti karanfil, ruž ili neku drugu sitnicu. Kolege će im čestitati Dan žena, obraćajući im se kao „damama“, „slabijem polu“ i „lepšem polu“, aludirajući time da su osobine kao što su snaga i odlučnost isključivo muška obeležja. Taj jedan dan u godini kada su žene i njihova prava u fokusu javnosti kao da bi trebalo da potre sve prethodne dane u kojima su žene koje rade u institucijama bezbednosti bile izložene podsmehu, osporavanju svojih sposobnosti i seksualnom uznemiravanju. Ali ovo je još uvek tabu tema u sektoru bezbednosti. Zato se ćuti o tome da su žene diskriminisane od svojih muških kolega i nadređenih. Ne priča se ni o tome da žene ne mogu napredovati jednakom brzinom kao muškarci, iako formalno-pravnih prepreka nema. Prepreka je, međutim, to što su žene. Zbog čega njihovi nadređeni smatraju da nemaju osobine i kvalitete potrebne za rukovodeće pozicije. Ova pojava je poznata i kao „stakleni plafon“.
Oči dela muških kolega su zato svakog trenutka uprte u ove žene, tražeći im i najmanju grešku. Eventualna greška će se potom pripisati svim ženama. „Ponašanje jedne žene reflektuje se na sve ostale žene“, kaže pripadnica Vojske Srbije u jednom od istraživanja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. „Njeni neuspesi će se generalizovati i objasniti time da je žena. Neuspeh muškarca je uvek samo njegov individualni neuspeh, ne i neuspeh svih muškaraca.“ O tome kako i veliki broj policajaca gleda na sličan način svoje koleginice, slikovito govore reči jednog komandira policijske stanice: „Kod mene u stanici sve žene su amnestirane zbog 28. dana. To je slično kao dijagnoza F (psihološki poremećaji), samo kod njih je to dijagnoza Ž.“
U Vojsci Srbije je do sada formalno zabeležen samo jedan slučaj seksualnog uznemiravanja, kada se pripadnica vojske obratila poverenici za zaštitu ravnopravnosti. U policiji nije zabeležen nijedan slučaj, čime se ova institucija ponosi. Istina je, zapravo, da su žene spremne da se obrate za pomoć u ovakvim situacijama samo kada imaju poverenja u sistem, odnosno znaju da će njihove pritužbe biti ozbiljno razmatrane, a one same neće biti izložene daljem uznemiravanju. Zato mnogi slučajevi zlostavljanja i uznemiravanja prolaze nekažnjeno, a zlostavljač ne snosi nikakve posledice.
Sve dok se institucije bezbednosti ne pozabave rešavanjem ovih problema, nećemo imati istinsku reformu vojske i policije. Samo tako će se institucije bezbednosti jednako ophoditi prema svim građanima, bez obzira na pol, versku i nacionalnu pripadnost ili seksualno opredeljenje. Korak u ovom pravcu je učinjen pre pet godina, kada je usvojen Nacionalni akcioni plan (NAP) za primenu Rezolucije 1325 „Žene, mir i bezbednost“ Saveta bezbednosti UN. Njegovim usvajanjem Srbija se prvi put ozbiljno pozabavila položajem i problemima sa kojim se suočavaju žene zaposlene u sektoru bezbednosti. Njegovo sprovođenje je dalo neke pozitivne rezultate. Žene u uniformi su postale vidljivije u javnosti, pa se na njih više ne gleda sa (tolikim) čuđenjem. Ukinute su i „gornje“ kvote za prijem devojaka na školovanje na Kriminalističko-policijskoj akademiji i Vojnoj akademiji. Ove kvote su ograničavale broj devojaka koji se može upisati svake godine na studije. Vojna gimnazija je prvi put prošle godine otvorena za školovanje devojaka. Imajući u vidu koliko je država do sada usvojila različitih akcionih planova i strategija, te da je veliki broj njih ostao samo „mrtvo slovo na papiru“, neko bi rekao da je sprovođenje NAP 1325 dalo dobre rezultate. Mesta takvom optimizmu, međutim, nema. Ostaje da se uradi još puno posla da bi vojska i policija postale sredine u kojima se na žene gleda jednako kao na muškarce.
U oktobru ove godine Savet bezbednosti UN će sazvati veliku konferenciju na kojoj će se raspravljati o uspesima i neuspesima primene Rezolucije 1325 na globalnom, regionalnom i lokalnom nivou. Naš NAP za primenu ove rezolucije ističe krajem ove godine. Zato se nameće se pitanje da li će biti usvojen novi dokument i ko će voditi proces njegove izrade? Da li će to biti Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, na čijem čelu je ministarka Zorana Mihajlović i koje ima troje zaposlenih? Imajući u vidu značaj Rezolucije 1325 na globalnom nivou, ovo je prilika za Srbiju da nastavi sa sprovođenjem Rezolucije i na taj način da svoj doprinos unapređenju položaja žena.
Autorka je istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP)
* U Vojsci Srbije je do sada formalno zabeležen samo jedan slučaj seksualnog uznemiravanja, kada se pripadnica vojske obratila poverenici za zaštitu ravnopravnosti. U policiji nije zabeležen nijedan slučaj
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
