Ista merila za sve

 Međutim, Ustavni sud je nedavno doneo odluku, a koju je stručna javnost i očekivala, kojom je utvrdio da navedena odredba nije u saglasnosti sa Ustavom.

U praksi ovakva odluka zapravo znači da će u budućnosti svi kandidati koji ispunjavaju uslove za izbor na mesto sudije ili javnog tužioca, bez obzira da li su završili početnu obuku na Akademiji, biti jednako rangirani, na sve će se primeniti isti kriterijumi i merila prilikom ocene stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za obavljanje te funkcije, i time je data mogućnost svima (koji ispunjavaju uslove) da konkurišu na mesta sudija i javnih tužilaca, a posebno kadru koji je svoju stručnu obuku i iskustvo stekao u sudu ili javnom tužilaštvu.

Ovde treba napomenuti da su odluke Ustavnog suda opšteobavezujuće. Međutim one deluju tek za ubuduće, odnosno nemaju retroaktivno dejstvo. To znači da će generacija polaznika Pravosudne akademije, koja je prethodnih godina bila izabrana za sudije i zamenike tužilaca upravo na osnovu ove, neustavne, prednosti koju im je dao Zakon o Pravosudnoj akademiji, ostati na tim funkcijama, a njihova stečena prava se na ovaj način ne diraju. Stoga je Ustavni sud odbacio zahteve za obustavu izvršenja pojedinačnih akata i radnji preduzetih na osnovu odredaba Zakona o Pravosudnoj akademiji, pa se neće opozivati dosadašnje odluke o izboru „akademaca“ za sudije i zamenike tužilaca. Međutim, ubuduće će polaznici Akademije biti rangirani kao i ostali kandidati, bez prednosti, ali je najbitnije da je sada ponovo data mogućnost svima koji ispunjavaju uslove da konkurišu za nosioca pravosudne funkcije. Posebno treba naglasiti da će u budućnosti moći da konkurišu i kandidati koji ispunjavaju opšte uslove za tu funkciju bez obzira da li dolaze iz banaka, advokature, privrede ili sudova, te će na taj način, kao što se zalaže Udruženje, doći do znatno većeg broja kandidata, a što direktno utiče na kvalitet izbora budućih nosilaca pravosudne funkcije.

Međutim, potpuno dejstvo ove odluke Ustavnog suda ostvariće se tek kada se navedeni, sada neustavni član kao i njegova dalja primena i pravne posledice, uklone iz pravnog života. Naime, kako je neustavna odredba integrisana i u član 50 Zakona o sudijama i 75 Zakona o javnim tužilaštvima, Narodna skupština treba da otkloni iz pravnog života i ove odredbe.

Takođe, treba sačekati i sa obrazloženjem odluke Ustavnog suda, ali ono ne može suštinski promeniti činjenicu da je odredba 40 Zakona o Pravosudnoj akademiji proglašena u koliziji sa Ustavom, odnosno da Državno veće tužilaca i Visoki savet sudstva imaju dužnost da za kandidate predlože polaznike Akademije i da na taj način dovedu u diskriminatorski položaj ostale kandidate koji ispunjavaju opšte uslove.

Iz navedenog proizilazi da je ovakvom odlukom Ustavnog suda napravljen prvi, veliki korak koji će vratiti narušenu jednakost i ponovo omogućiti svima koji ispunjavaju uslove da konkurišu za nosioce pravosudne funkcije.