Najnovije istraživanje javnog mnjenja o integritetu medija u Srbiji pokazalo je da manje od petine ispitanika ocenjuje da im mediji pomažu u donošenju važnih ličnih odluka, a jedva četvrtina da im oni pomažu u ostvarivanju njihovih prava i interesa, rekao je sociolog Zoran Gavrilović, programski direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI).
On je dodao da je to istraživanje BIRODI-ja, inače rađeno početkom ove godine, pokazalo i da tek 17 odsto anketiranih građana Srbije smatra da im mediji pomažu u predviđanju onoga što će se desiti u društvu. Prema rezultatima, samo 19 odsto ispitanih građana smatra da zahvaljujući medijima dobro sagledava politiku Vlade Srbije.
– Ovakvi podaci nam govore da mediji u Srbiji gube funkcionalnost koju treba da imaju u društvu. Oni su pre svega u funkciji promocije političara i državnih funkcionera – ocenio je Gavrilović na skupu koji je organizovala Fondacija „Konrad Adenauer“.
On je na osnovu monitoringa izveštavanja medija, koji BIRODI sprovodi već tri godine, rekao i da su mediji žrtva nedovršene društvene i medijske tranzicije, te manjka političke volje da se ta oblast uredi u skladu sa potrebama demokratskog društva u kojem su mediji ne samo sredstvo informisanja već i kontrolor svih grana vlasti. Mediji u Srbiji su pak postali pre svega „sredstvo promocije, propagande, pa i javnog odstrela“.
– Zbog odsustva pravne regulacije koja bi efikasno sprečila kumulaciju političke, ekonomske i medijske moći, trend je da političari i sa njima povezana lica, kao i vlasnici kapitala, postaju vlasnici medija, praveći od njih sredstvo propagande, političke zaštite i obračunavanja. U medijima rade novinari i tehnički radnici koji su bez elementarnih uslova za rad, a pre svega bez prava na sindikalno organizovanje, te su primorani da krše etičke standarde profesije zarad čuvanja posla. Oni su bez efektivne sindikalne i profesionalne zaštite, kao i bez zaštite koja bi proizašla iz boljeg rada Republičke agencije za elektronske medije, odnosno Saveta za štampu. Sve ovo urušava slobodu medija, a u velikoj meri je konstatovano i u najnovijem izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije – ocenio je Gavrilović.
BIRODI je preporučio unapređenje sindikalnog organizovanja novinara, kao i rada regulatornih i samoregulatornih tela. Neophodno je uspostavljanje „mehanizama evaluacije rada novinara na nivou medija“ kao vida samoregulacije novinarske profesije kakva postoji, recimo, u britanskom BBC-ju. Nužno je i jačanje uloge Odbora za kulturu i informisanje Skupštine Srbije u nadzoru primene medijskog zakonodavstva, te jasno zakonsko definisanje „šta je medij, a šta sredstvo propagande“.
Porast prostakluka
Novinarka Tamara Skroza ocenila je da se stanje u medijima u Srbiji mora što pre promeniti, pre svega kroz striktnu primenu zakona i Kodeksa novinara Srbije, kao i jačanje profesije kroz sindikalno organizovanje i na druge načine. „Od marta do maja na srpskoj medijskoj sceni dešavale su se „nadrealne“ stvari. Imali smo konferencije za novinare na kojima novinari nisu ništa smeli da pitaju govornike, čak su bili i fizički sprečeni da postave pitanje, ili su ismejani zbog svojih pitanja“, kazala je Skroza, dodajući da je u medijima „sve prisutnija pojava medijske hajke koja nema za cilj da otkrije istinu, već da uništi čoveka“, te da raste broj „prostakluka“, koji se ponekad „ne razlikuju od sadržaja na porno sajtovima“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
