Produžiti legalizaciju oružja

Ovo su zaključci koji se mogu izvući na osnovu mišljenja građana unetih na platformu „Oružje na meti“ (www.oruzjenameti.org). Negativne komentare o bezbednosti u svojoj sredini češće daju građani koji smatraju da je nošenje oružja nepotrebno nego oni koji ga smatraju potrebnim. U pitanju je pilot-projekat i veoma mali uzorak na osnovu koga se može zaključiti samo još da pozitivne stavove o nošenju oružja najčešće iznose građani sa specifičnim primedbama na zakone koji se dotiču pitanja oružja, što ide u prilog uverenju da ovakvi komentari pripadaju prvenstveno osobama profesionalno ili kroz hobi povezanim sa vatrenim oružjem. Apsolutna većina posetilaca ove platforme je protiv nošenja oružja, osim u vrlo restriktivnim okolnostima za potrebe vojske i specijalnih snaga policije, i u slučajevima jasne ugroženosti života građana. 

Pitanje posedovanja i korišćenja oružja aktuelizovano je serijom ubistava vatrenim oružjem u kontekstu porodičnog nasilja, kao i tekućom akcijom predaje vatrenog oružja koje nije dozvoljeno posedovati (automatsko oružje i bombe), odnosno legalizacije oružja koje je dozvoljeno ali građani za njega ne poseduju dozvolu. Ova tromesečna akcija, tokom koje se ne postavlja pitanje o poreklu oružja i ne sankcioniše njegovo ilegalno posedovanje, završava se 4. juna, a usledila je nakon usvajanja novog Zakona o oružju i municiji. Međutim, ni tokom pripreme ovog zakona, ni pre otpočinjanja akcije legalizacije, nisu vršena nikakva istraživanja o stavovima građana prema posedovanju i nošenju oružja, eventualnom osećanju nebezbednosti ili nepoverenju prema bezbednosnim strukturama, ili drugim argumentima koji opredeljuju građane za posedovanje oružja. Poslednja ovakva objavljena istraživanja rađena su pre desetak godina – za Južnu Srbiju 2004, za Srbiju 2005. i šire istraživanje za region „Kultura oružja u jugoistočnoj Evropi“ 2006. godine. Ova istraživanja objavio je Regionalni centar za kontrolu malokalibarskog oružja i lakog naoružanja u Jugoistočnoj i Istočnoj Evropi (SEESAC), koga podržava Evropska unija, a deluje pri kancelariji Programa UN za razvoj (UNDP) u Beogradu. Upravo ova kancelarija je i postavila pomenutu platformu „Oružje na meti“ i danas će u beogradskom Medija centru prezentovati nalaze šireg istraživanja, na osnovu 400 novinskih tekstova o incidentima sa zloupotrebom oružja u poslednje dve godine.

Još uvek je nejasno da li će Ministarstvo unutrašnjih poslova bar ovom prilikom ponuditi analitičke podatke o broju i posledicama incidenata sa vatrenim oružjem u Srbiji, polu, starosti, i drugim elementima profila počinilaca i žrtava ovih incidenata. Ono što jeste izvesno je da akcija legalizacije daje veoma slabe rezultate i da nije iskorišćena za slanje poruka o žrtvama među decom, ženama, slučajnim prolaznicima, i uopšte elementima simboličkog i strukturalnog nasilja prema drugima, drugačijima i ranjivim grupama koje sa sobom nosi rašireno posedovanje oružja u domaćinstvima. Deo ove slagalice čine i zloupotrebe oružja u legalnom posedu, uključujući i neke pripadnike sektora bezbednosti. Akcija nije praćena podsticajnim merama, čak ni u vidu smanjenja poreza za oružje, i oslanja se samo na pretnje represivnim merama. Neophodno je stoga akciju produžiti, ali tako da bude zasnovana na analitičkim podacima i jasnim porukama prema konkretnim grupama stanovništva.

Svetlana Đurđević Lukić

direktorka Centra za istraživanje javnih politika